DA SE NE KAJETE ČITAVOG ŽIVOTA: Evo na šta treba obratiti pažnju prilikom odabira PROFESIJE!

Pravni fakultet
Wikipedia

Na hiljade srednjoškolaca i studenata se svakog juna nalaze pred jednim od najznačajnijih izbora u životu - biraju svoj životni poziv. U svom izboru se vode ličnim željama, neki od njih pažljivo slušaju mišljenje svojih roditelja, a sigurno je da će se sa predstojećim problemima najčešće boriti sami.

 

Kako izabrati školu, fakultet i buduće zanimanje? Da li se odlučiti za profesiju koju volimo ili izvoditi ekonomsku računicu? Poslušati sebe ili roditelje? Savet za tu važnu životnu odluku trebalo bi da da i školski psiholog. Učenici Pete beogradske gimnazije prolaze nekoliko testova sposobnosti i test inteligencije, nakon čega se bolje vidi koliko su realne mogućnosti za upis željenog fakulteta.

– Treba slušati roditelje, čuti roditelje, ali ne onako poslušati sto posto jer neki put i roditelji imaju svoje ambicije koje nisu adekvatne onome što dete jeste. Sa njima stvarno dosta razgovaram i kažem ako ne volite to što radite, to je kao da ste 40 godina na uslovnoj slobodi, jer posao koji se ne voli je jako teško raditi. Ono što je jednom Duško Radović rekao to je, dva puta u životu morate da ste pametni, kad birate zanimanje i kad birate partnera, ako tad niste pametni, morate biti pametni celoga života –  objašnjava Gordana Nikolić, psiholog u Petoj beogradskoj gimnaziji.

Pored afiniteta učenika, treba osluškivati i kako diše tržište rada, savet je iz Nacionalne službe za zapošljavanje. Kažu da poslodavci najviše traže one koji poseduju znanja iz oblasti informacionih tehnologija, bankarstva, finansija, zatim lekare, farmaceute, pravnike. S nižim stepenom stručne spreme najbrže se zapošljavaju zavarivači, bravari, pekari, knjigovođe, medicinske sestre, trgovci.

– Može se sigurno savetovati i u narednom periodu da će informacione tehnologije svakako zauzimati primat. Svako lice posle 12 meseci spada u kategoriju dugoročno nezaposlenih i oko 68 posto tih lica na našoj evidenciji ulazi u tu kategoriju, ali opet ova lica iz delatnosti, struka, koja lakše dolaze do posla svakako negde posle tri meseca ili kraće od godinu dana mogu da se zaposle – navodi Zoran Martinović, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje.

Put do posla za mnoge bi bio lakši i kada bi obrazovne institucije uskladile svoje programe sa potrebama tržišta rada.

– Postoji nažalost visok stepen neusklađenosti što se može videti i saznati upravo na osnovu podataka od tržišta rada, dok na jednoj strani imamo veoma veliki broj onih koji traže posao i gde se za jedno radno mesto pojavljuje po nekoliko stotina stručnjaka visokog obrazovanja određenog profila, toliko na drugoj strani nema dovoljno onih koji su spremni da se zaposle, tako se konkursi za stručnjacima određenih profila ponavljaju više puta – objašnjava prof. Hasan Hanić, ekonomski analitičar.

Onima koji će se izdržavati isključivo od posla, stručnjaci savetuju da dobro razmisle o zaradi koju im može doneti buduće zanimanje.



loading...