Dačić: Zajednički da rešimo problem raseljenih i izbeglih

Srbija je država sa najviše izbeglica i interno raseljenih lica u Evropi, zbog čega joj je potrebna međunarodna pomoć, ocenio je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić u UN.

Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić rekao je danas da je i početkom 2014. godine u statusu izbeglica u Srbiji bilo oko 58.000 ljudi, od kojih je čak 42.000 iz Hrvatske.

U govoru na 65. zasedanju Izvršnog komiteta Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice u Ženevi, Dačić je kazao da je Srbija tokom konflikata u bivšoj Jugoslaviji pružila utočište za više od 500.000 izbeglica iz Hrvatske i BiH.

– Tokom ove godine Srbija je uspela dodatno da smanji broj izbeglica, integrišući oko 10.000 ljudi. Preporukom o prestanku statusa izbeglica izbeglim iz Hrvatske u periodu od 1992. do 1995. godine, početkom aprila ove godine, prebačen je dodatni teret rešavanja
izbegličkog problema na moju zemlju – rekao je Dačić. Prema njegovim rečima, Preporuka je doneta bez odgovarajućih konsultacija i uzimanja u obzir stava zemlje prijema, odnosno Srbije.

– Štaviše, to je učinjeno na arbitraran i jednostran način koji do sada nije karakterisao višedecenijsku saradnju Srbije sa UNHCR. Činjenica da se samo 18 odsto izbeglih iz Hrvatske vratilo u tu zemlju, kao i da je znatno manji broj zaista održivih povrataka, ni u
kom slučaju nije argument u prilog stavu UNHCR-a da strah ovih osoba od progona više nije osnovan – rekao je Dačić.

Dodao je da to važi i za ozbiljne prepreke sa kojima se te osobe i dalje suočavaju u ostvarivanju stanarskih prava i penzija, obnavljanja kuća, povraćaja poljoprivrednog zemljišta, upotrebe pisma, zapošljavanja u državnim institucijama.

Dačić je naveo da su poslednjih godina u Hrvatskoj čak pogoršane mogućnosti ostvarivanja Ustavom i zakonima garantovanih prava srpske manjine.

– Logična posledica je da se velika većina izbeglica iz Hrvatske opredeljuje za integraciju u Srbiji, jer im drugi oblik trajnog rešenja – povratak, suštinski i nije na raspolaganju. Nažalost, usvajanje Preporuke ni na koji način nije doprinelo poboljšanju položaja izbeglica iz Hrvatske, u poslednjih šest meseci – naveo je on i podsetio da je Srbija zemlja sa najvećim brojem izbeglih i interno raseljenih u Evropi.

Srbija, kako je ocenio, dobro razume potrebe najugroženijih i kao takva najviše je zainteresovana da se što efikasnije dođe do trajnih i održivih rešenja, na osnovu Konvencije o statusu izbeglica (1951).

Dačić je učesnike skupa informisao o aktivnostima koje Srbija preduzima u cilju rešavanja problema, među kojima je pet predloga projekata podnetih Banci za razvoj Saveta Evrope, u vrednosti od oko 88 miliona evra, od kojih su četiri već odobrena.

Jedan od njih kako je naveo podrazumeva izgradnju 200 stanova.

– Želeo bih i da podsetim da finansiranje Regionalnog stambenog programa nije u potpunosti obezbeđeno i da nam tek predstoji zajedničko prikupljanje nedostajućih sredstava. Nadam se da je dugotrajano usaglašavanje složenih administrativnih procedura sada završeno i da sve snage ubuduće možemo ulagati u konkretnu realizaciju projekata za porodice kojima su namenjeni – navodi se u saopštenju.

Daičić je ukazao da je Srbija suočena i sa problemom oko 220.000 interno raseljenih sa Kosova i Metohije, od kojih se u Pokrajinu za 15 godina vratilo majne od njih pet odsto iako je prema rezoluciji 1244 stvaranje uslova za siguran i slobodan povratak jedan od glavnih zadataka međunarodnog prisustva na Kosovu.

– Prepreke održivom povratku na KiM su između ostalog loša bezbednosna situacija, nedostatak efikasne zaštite prava, nemogućnost povratka imovine i korišćenja uništene i uzurpirane imovine, otežan pristup javnim službama, nemogućnost upotrebe maternjeg jezika – kazao je Dačić.

Dačić je dodao da je uveren da bi zajedničkim naporima mogao da se reši problem raseljenih, među kojima je i 90.000 socijalno najugroženijih, a koji na rešenje čekaju duže od deceniju i po.