Prekrstio se i poklonio moštima Stefana Dečanskog u kraljevskim, Visokim Dečanima.

 

Za Dušana Obrenovića, 21-godišnjaka iz Kosovske Mitrovice, to je velika čast jer je veliki vernik koji je pravoslavlje zavoleo od malena. I ništa tu ne bi bilo toliko posebno da Dušan Obrenović, do pre dve godine, nije bio – Sulejman Muratović.

Ja nisam prešao, pošto su naši preci bili pravoslavni, ja sam se samo vratio – kaže Dušan.

Otac, poreklom iz Brčkog, rekao je – nema problema, sestra se nije bunila, a majka nije bila oduševljena. Zato jeste Dušan koji je jedva dočekao krštenje.

Otac je, recimo, ateista. On meni nije branio, rekao mi je: ‘Sine, ako si ti tako odlučio, to je tvoja stvar’. I ja, eto, uz božiju pomoć (krsti se) 2016., osmi maj je bio, na Markovdan, krstio sam se u manastiru Banjska, kod oca Danila, igumana – priseća se Dušan.

Prezime je uzeo po dinastiji Obrenović, ime po caru Dušanu, a slavu Svetog Jovana.

Većina prijatelja iz Kosovske Mitrovice je prihvatila njegovu odluku ali ima i sugrađana kojima se to nije dopalo.

Imaju neki kojima smeta, neki tu iz grada, neki muslimani ismailjćani, smeta im to što sam kršten. Ima i nekih pravoslavnih kojima smeta i dobacuju mi svašta na ulici ali ne obazirem se. Bog je taj koji će da sudi svakome, ne obazirem se toliko na to. Ne mrzim ih – priča Dušan.

Vera je potrebna, uveren je Dušan, posebno ljudima u Kosovskoj Mitrovici, gradu koji je, nacionalno, duboko podeljen i kojem, i te kako, treba i mir. Dušan je svoj mir našao u crkvi.