Priča Alekse Markovića, novinara iz Obrenovca, pravi je dokaz koliko je u životu važno ostati pozitivan i hrabar, bez obzira na okolnosti, kao i koje su zaista prave vrednosti u životu! Kako sam kaže, najvažnije je da je on, sa svojom porodicom iz cele stihije, izvukao živu glavu.
Njega je katastrofa zatekla neočekivano, kao i veliki broj njegovih sugrađana.
– Ceo ovaj događaj, ako ga tako mogu nazvati, izgledao je užasno. Prvo, kada smo izašli iz stana, videli smo masu ljudi koji parkiraju automobile u našoj ulici, ali nismo znali razlog tome sve dok nismo krenuli do Maxija koji se nalazi u prvom delu ulice i koji je već tada bio pod vodom. Bilo je oko 10 časova pre podne i većina je tvrdila da naš deo neće biti poplavljen. Negde oko 11 časova majka i ja smo krenuli do prodavnice kolima, pošto nismo mogli peške do Maxija, i u intervalu od nekih 20ak minuta koliko je kupovina trajala, nastao je pravi haos u našem delu Obrenovca! Bujica je bukvalno nosila sve pred sobom! – priseća se Aleksa za Dnevno.rs.
Kaže, bilo je nemoguće vratiti se ka stanu.
– Kada smo shvatili da napred nikako ne može da se prođe, ostalo nam je jedino da bežimo, ne znajući šta se dešava sa mojom sestrom, koja je ostala u stanu. Jedva smo uspeli da stignemo do čuvenog nadvožnjaka i da pobegnemo, jer je u tom momentu veći deo Obrenovca bio poplavljen – priča on, i dodaje da taj osećaj zabrinutosti za sestru, za koju u tom trenutku nije znao gde je i da li se spasila, nikada neće zaboraviti.
Međutim, gotovo istog trenutka kada je vest o kataklizmi odjeknula u medijima, u prvi plan je stavljena Termoelektrana Nikola Tesla i činjenica koliko je ona ugrožena.
– Pošto se cela ova priča svela na to ugrožen TENT, moram da kažem, da TENT nije ugrožen! Voda je već u tim momentima dok smo bežali, uveliko nadolazila kod TENT-a, deo oko nje, mislim da se zove Breska, uveliko je bio pod vodom. Iz kanala je kuljala voda, a ostao mi je urezan prizor nekog čoveka koji u neverici gleda kako mu u dvorištu izbijaju podzemne vode, koje su formirale pravi gejzir – objašnjava Aleksa sa tužnim izrazom lica.
On je svestan činjenice da je bukvalno imao sreće jer je nekoliko trenutaka pre poplave grada, otišao u kupovinu.
– Igrom sudbine otišli smo u kupovinu, kao što je očigledno, sudbina htela i da moja sestra u tom trenutku uđe u moju sobu i vidi da voda dolazi sa zadnje strane zgrade i zgrabi ono osnovno i pobegne u zgradu koja je viša od naše. Čak je ponela i naše kućne ljubimce koje obožavamo. Ona je ostala zarobljena, sa još nekoliko komšija. Odsečena od sveta, u toj zgradi je provela više od 48 sati, koliko je i trajala naša agonija. Ovom prilikom želim da se zahvalim mobilnom operateru „Telenor” jer nam je jedino njihiva mreža za vreme ove katastrofe bila dostupna i ona je bila jedina veza između mene i sestre, koja je i pored svog straha uspela da ostane pribrana i nije paničila već je zajedno sa komšijama iz te zgrade tražila najbolje rešenje. Dobili su poruke od ljudi i spasilaca koji su tuda prolazili, da ako žele da prežive moraće sami da se snađu i stignu do „kopna”. Ovo me je posebno iznerviralo jer sam se svojski trudio da je evakuišu – ljut je novinar.
Kako kaže, ti trenuci iščekivanja da se njegova sestra evakuiše, ne mogu rečima da se opišu.
– Nakon što su videli da je vodostaj opao napravili su živi lanac i išli su kroz ledenu vodu do pojasa, da bi ih nakon par kilometara pokupili Rusi u svoj čamac. Evo, ne želim da bude da ja nekog ovde sad prozivam ali postojali su ljudi koji su želeli da se evakuišu ali im to nije omogućeno. Meni se iskreno srce cepalo kada mi je rekla da su ta dva dana delili među sobom po gutalj vode i parče hleba – iskren je Aleksa.
Sa majkom je odmah otišao u Skelu, pošto je bukvalno među prvima uspeo da napusti grad koji tone.
– Nakon što smo se od Obrenovačke vodene stihije spasili i stacionirali u Skeli, dobili smo i tu obaveštenje da bi bilo najbolje da se evakuišemo, što smo i učinili. Trenutno se nalazim u selu kod zeta i sestre od strica… Ako pogledam sve iza sebe mogu reći da sam se snašao dobro – zahvalan je ovaj izvanredni mladić.
Kako kaže, o broju žrtava ne želi da spekuliše. Njemu je najvažnije da je njegova porodica dobro, a kako tvrdi – istina uvek izađe na videlo.
– Ne verujem da je broj žrtava pravi, iz prostog razloga što mi nije jasno kako su tog dana umirali i prirodnom smrću više nego drugim danima. Nisam video svojim očima mrtve ljude, ali prosto to je nešto što niko neće moći da sakrije jer svi će po povratku u svoje domove videti ko nije tu i ko im nedostaj. Uostalom, znaš kako kažu, istina izađe na videlo pre ili kasnije i nju prosto nije moguće sakriti. Što se plutanja leševa po Obrenovcu tiče mogu reći da sam čuo da ljudi pričaju i pišu o tome, ja nisam imao kada da ih vidim jer sam odmah pobegao iz grada, ali možda neko poseduje i slike i snimke, samo ih čuva za neko drugačije vreme. Sve je sve ovo još sveže, nije ni prošlo – sa emocijama priča naš kolega.
Njemu je stan potpuno uništen, i nema nikakve koristi od njega. Međutim, njemu je to nevažno:
– Bitno je da smo svi ostali živi, i polako se sve sleže. Nakon toga verujem da ćemo u nove radne pobede nastaviti dignute glave. Ja sam izgubio sve, ali mi je porodica na okupu, nekima su ostale kuće i stanovi neoštećeni ali su izgubili voljene, šta im to vredi? – zaključuje svoju ispovest za Dnevno.rs Aleksa Marković, ističući da se iskreno nadada niko od njegovih prijatelja nije nastradao, pošto nema nikakve informacije još uvek…
– Nisam ja ovde sudija pa da mogu nekog da krivim, ne želim da bilo koga označavam kao krivca iz prostog razloga što mislim da će žrtve poplave koliko god da ih je zaista, biti na savesti ljudima koji nisu reagovali na vreme. Internet je čudo i svaki dan isplivaju neki novi video snimci,nove prepiske…. ljudi nisu glupi i znaju da saberu dva i dva – završava priču ovaj divan mladić koji je juče uspeo da ode u Svoj grad, ali kako kaže, zbog dezinfekcije i zabrane nije mogao da dođe do svog stana, kao ni da napravi fotografije današnje svog grada u kome je odrastao i koji je sa vodom koja je opustošila sve, odnela i mnogo njegovih uspomena.
