Ako želite da krstite dete, da se venčate u crkvi ili hoćete to da obavite o istom trošku i na isti dan, potrebni su vam 'dublji džepovi'. Cene zvanično nisu propisani, ali postoje slučajevi kada su sveštenici za svoje usluge naplaćivali i po nekoliko stotina evra.
– Kada sam pitao sveštenika koliko treba da izdvojim za venčanje i krštenje ćerke, umalo se nisam šokirao. Rekao mi je da je cifra oko 300 evra, jer njemu trebaju zimske gume za auto! Znam da cene nisu propisane ali zar ne treba da važi pravilo „dajte koliko želite”. To je najsrećniji dan u vašem životu i naravno da ne pitate koliko šta košta, ali ovo je bezobrazluk – priča za Dnevno.rs jedan od vernika koji je ogorčen zbog ovakvog postupanja sveštenih lica.
Prema njegovim rečima, pored toga što sam određuje cenu kada sagleda vašu materijalnu situaciju, posle obreda traži i od kuma i starog svata da „daju nešto za sreću”.
Srpska pravoslavna crkva nije propisala zvaničan cenovnik usluga, što je dovelo da toga da sveštenici uzimaju koliko žele za obred venčanja, krštenja ili sahrane. Cene se razlikuju u eparhijama, a određuju ih nadležni episkopi. U unutrašnjosti Srbije dostižu cifru i od nekoliko stotina evra. Tako, na primer, u pojedinim crkvama za sahranu treba da platite oko 100 evra, a za venčanje i više. Taksa za krštenje u jednoj crkvi u Beogradu iznosi 1.000 dinara, ali pop traži još 7.000.
Neke crkve su ranije na ulaznim vratima imale istaknute takse za svoje usluge, ali su one u međuvremenu skinute.
– Kada pitate sveštenika koliko dugujete kada vam, npr, sveti vodicu za slavu, on odgovara „vaša dobra volja”. Taj odgovor dovodi ljude u nedoumicu koliko da daju, manje ili više, a mogućnosti običnog čoveka su male. Postoji i jedna verzija toga da je neki sveštenik negde rekao „pa što više date, manje ćete da crvenite” – objašnjava za Dnevno.rs Mirko Đorđević, verski analitičar.
On kaže da u toj sferi vlada pravi „haos” i da ljudi u radosnim prilikama daju što više, ali u nekim drugim situacijama nastupaju problemi.
– Ljudi imaju puno problema pa se od nekih starica može čuti i da je „pod komunistima bilo jeftinije sahranjivati ljude nego sada” – priča Đorđević.
Prema njegovom mišljenu problem se može regulisati propisima ali ostaje pitanje da li bi crkva tada bila zadovoljna.
– U crkvi postoji potreba za što više novca. Taj problem je u nekim zemljama rešen tako što je država uvela jednu vrstu poreza. To je neka beznačajna suma koja se izdvaja za crkvu, ali je dovoljna da te usluge pokrije. To kod nas ide vrlo teško jer nikom nije dosta novaca pa prema tome ni crkvi – zaključuje Đorđević.
