Vojna operacija "Oluja" započela je na današnji dan pre 21 godine na području Republike Srpske Krajine u Hrvatskoj. Do njenog kraja ubijeno je ili nestalo oko 2.000 Srba, a proterano je oko 230.000 osoba.

 

Operacija “Oluja”, koju je sprovela vojska Republike Hrvatske počela je u zoru, oko pet časova ujutru, a naredni dani doneli su mnogo stradanja, patnje i jezivih prizora.

Oko 180.000 Krajiških Srba nastanilo se u Srbiji. Mnogima do danas, 21 godinu posle strašnog događaja koji je obeležio njihove živote, nije rešeno stambeno pitanje niti im je vraćena imovina koja im je oduzeta na teritoriji današnje Hrvatske. Neki i dalje žive u prihvatnim centrima.

Biće, kasnije, kad se proglasi mir, pojedinaca koji će se vratiti, obnoviće se i kuće, ali onog što je bilo i kako je bilo – više nikad. To su dobro znali Mladić i Karadžić, Slobodan Milošević i Tuđman, a i general Atif Dudaković kada je u ofanzivi u Bosanskoj krajini naređivao paljenje srpskih sela. Jedina pobeda koja se računala bila je ona kada se stanovništvo tuđe nacionalnosti ili zatre ili protjera, a po mogućnosti oboje. Po tome se, na kraju, nijedna strana nije razlikovala od druge i iza svih njih su ostajali leševi one druge nacionalnosti – napisao je 10. avgusta 2006. godine urednik “Vremena” Filip Švarm, u svom tekstu “Oluja, zločin i video kamera”.

Prema evidenciji nevladine organizacije Dokumentarno – informativnog centra “Veritas”, u “Oluji” je poginulo i nestalo 1.960 Srba, od toga 1.205 civila, a među njima 522 žene i 12 dece. Hrvatski helsinški odbor za ljudska prava tvrdi da je tokom te operacije poginulo oko 700 civila.

Kako je tekla operacija “Oluja”?

 

4. avgust – Početak “Oluje”

Akcija “Oluja” počela je 4. avgusta napadom na tzv. sektore Sever i Jug na frontu dugom 700 kilometara. Hrvatske snage probile su prve linije odbrane Srba na 30 taktičkih smerova u bjelovarskom, zagrebačkom, karlovačkom, gospičkom i splitskom području.

Kao veliki uspeh prvog dana akcije, hrvatska strana zabeležila je zauzimanje Svetog Roka. Njihove jedinice bile su na samo nekoliko kilometara od Knina.

 
5. avgust – Pad Knina

Oko podneva 5. avgusta objavljena je vest da su hrvatske jedinice ušle u Knin. Zauzeta su i okolna mesta – Vrlika, Kijevo, Drniš, Žitnić, Benkovac, Gračac, Lovinac, Ljubovo, ali i Plaški, Primišlje i Hrvatska Dubica.

Srpski civili, njih između 200.000 i 250.000, napustili su zauzeta područja preko Srba i Dvora.

6. avgust – Republika Srpska Krajina je poražena

Hrvatske snage spojile su se s Hrvatskim vijećem obrane (vojskom bosanskih Hrvata) i Petim korpusom Armije BiH na granici BiH. Zabeleženo je da je u poslepodnevnim časovima 6. avgusta, u Knin došao i predsednik Hrvatske Franjo Tuđman.

Republika Srpska Krajina je poražena, strani mediji izveštavaju da je vojska u rasulu, i da se velike kolone izbeglica kreću ka Srbiji. Snažan otpor pružen je jedino u gradu Glini, južno od Siska, ali je i to mesto zauzeto nešto pre ponoći.

7. avgust – Završena akcija “Oluja”

Četvrtog dana “Oluje” hrvatske jedinice zauzimaju čitav prostor Korduna, mesta Krnjak, Vojnić, Turanj i Tušilović i izbijaju na granicu s BiH.

U 18 sati hrvatski ministar odbrane Gojko Šušak objavio je da je akcija “Oluja” završena, jer je većina granice sa Bosnom bila pod kontrolom Hrvatske vojske.

Epilog “Oluje”

Nakon ova četiri dana Republika Srpska Krajina prestala je da postoji. Tačan broj Srba koji su tada napustili svoje domove nikada nije tačno utvrđen. Srpski izvori pominju cifru od preko 250.000 raseljenih od kojih se oko 180.000 nastanilo u Srbiji. Izbegličke kolone upućivale su u centre u unutrašnjosti zemlje, uključujući i pokrajinu Kosovo.

Tadašnji komandant civilne policije mirovnih snaga UN za područje Knina, general Alan Goran, na kraju svoje misije napisao je u izveštaju da je policija Ujedinjenih nacija na tom području, nakon dolaska hrvatskih snaga, pronašla 128 ubijenih srpskih civila i 73 odsto uništenih kuća.

Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju u Hagu je operaciju Oluja u prvostepenoj presudi hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču okarakterisao kao udruženi zločinački poduhvat, sa ciljem trajnog i prisilnog proterivanja najvećeg dela Srba sa prostora bivše Republike Srpske Krajine u Hrvatskoj. Gotovina je osuđen na 24, a Markač na 18 godina zatvora.

Takozvani “brionski transkripti”, zapisi sa sastanka hrvatskog predsednika Tuđmana sa vojnim i državnim rukovodstvom, 5. avgusta 1995. godine korišćeni su kao glavni dokazni materijal u Hagu. Verodostojnost transkripta je bila potvrđena, a najupečatljivija je ostala Tuđmanova rečenica “da Srbe treba udariti tako snažno da nestanu”. 

U drugostepenoj presudi Haškog tribunala sve optužnice su odbačene i generali su oslobođeni. Prema konačnoj presudi, operacija “Oluja” nije bila udruženi zločinački poduhvat u cilju proterivanja Srba iz Kninske krajine.

Dan kada je počela operacija “Oluja” Hrvatska obeležava kao državni praznik, dok isti datum Srbi posvećuju sećanju na svoje stradale sunarodnike.