Mlada devojka iz Srbije rešila je da proveri koliko su nam deca bezbedna na internetu. Rezultati su je zapanjili!

 

Njen eksperiment prenosimo vam u celosti:

Danas sam otišla na krstarica chat i potpisala sam se kao Jeca2002.
Očekivala sam da će mnoge privući istaknuto godište, ali nisam očekivala toliki bum.
Za manje od 2 minuta javilo se 20 pedofila. Ovo su samo neki od primera.
Toliko njih se javljalo da nisam stigla polovini da odgovorim.

“Imam 45, 48, 52 godine… da li ti to smeta?” – je najčešće pitanje. Ne, ne smeta mi to što imaš toliko godina. Smeta mi što želiš konverzaciju sa osobom od 13, 14 godina. Ili ne daj, Bože, nešto više…

“Nisam pedofil. Samo volim da se dopisujem sa mlađim osobama. Stariji ljudi su dosadni.”

Ma nemoj. Kako to da ja klinka od 14 godina mogu tebi čoveku od 50+ da budem iole zanimljiva? Nemamo ni slično obrazovanje ni životno iskustvo ni pogled na svet. Niti smo čitali iste knjige, niti slušamo istu muziku, niti smo obišli iste države. Nemamo o čemu da pričamo.

“Jeste da imaš samo 14 godina ali izgledaš kao devojka, ne kao devojčica.”
Molim? Šta to treba da znači?! Ušla sam u pubertet, fizički sam se razvila.
Ali da li to znači da sam psihički spremna na bilo šta sa muškarcem starijim od mene 30 i više godina?

Opšte je poznato da je krstarica leglo seksualnih paćenika i da će se gomila njih svakako javiti čim vide žensko ime, bez obzira na godište, ali nije normalno da toliko njih poželi da se javi devojčici od 13, 14 godina. Ili još gore, da inicira viđanje uživo.

Uslov da pedofil pozove devojčicu u grad na piće je konverzacija preko skajpa (ili bilo koje druge platforme sa video-pozivima). Nije on glup. Iako verovatno drka dok se dopisuje sa nepoznatom osobom sa interneta, koja se predstavlja kao mlada tinejdžerka, on zna da to ne mora da bude baš tako. Oprezan je. Nije mu dovoljno što na nicku piše “Jeca2002″ i što mu ona pošalje po koju sliku. On mora da se uveri da je to stvarno devojčica a jedini način za to je video poziv. Kada  se jednom uverio, dalje može da teče dogovaranje za susret.

Pedofilija je ogromni problem koji mora pod hitno da se rešava. Nemam ideju odakle bi se počelo, samo znam šta mora da bude rezultat.
Marijinim zakonom je uveden registar pedofila i silovatelja, ali su u njemu pošteđeni napasnici koji su već počinili krivično delo, tj, u njemu će se naći samo”novi” pedofili i silovatelji.

To pod hitno mora da se menja. U registru moraju da stoje SVI osuđivani pedofili a njihova imena i adrese moraju biti dostupne svim roditeljima, bez posebne sudske dozvole.

Hemijska kastracija mora da bude obavezna kazna, a što se tiče zatvora, tu već figuriše više faktora, ali milost se pedofilu/silovatelju/ubici nikako ne sme pokazati.

Ne mogu da verujem da je maksimalna kazna za najgore moguće zločine u Srbiji samo 40 godina zatvora?! Da li ste realni, vi, koji ste doneli takvu odluku? Najmanja realna kazna za silovatelje dece bi bila doživotna, a za ubistvo smrt.
Ljudi koji su počinili toliko velike i strašne zločine više nisu ljudi i ne bi trebalo da uživaju bilo kakva ljudska prava.

I da ne bi došlo do neke zabune, ja nisam devojčica od 14 godina, već odrasla osoba od 24. Smučilo mi se da svaki dan čitam u novinama kako je novo dete napadnuto ili ubijeno.

Ovo je bio moj eksperiment da vidim koliki je broj pedofila na krstarici i šokirala sam se rezultatom.
Nadam se da će se zakoni u skorije vreme promeniti. Što strožiji zakoni, to zdravije društvo.

Izvor: tamnioblak