U novog školskoj godini Univerzitet u Beogradu (UB) planira da upiše oko 26.300 studenata na sva tri nivoa studija, slično kao i prošle godine, a desetak fakulteta zatražilo je veće školarine, u proseku za 10 posto, između ostalog i zbog uvođenja solidarnog poreza.
Veće školarine za samofinansirajuće studente zatražili su Mašinski fakultet sa 60.000 na 66.000 dinara, Rudarsko-geološki sa 45.000 na 55.000, Fakultet organizacionih nauka koji je predložio da cena bude 140.000 umesto 129.000 dinara. Kako je rečeno na sednici Senata UB, Pravoslavni-bogoslovski fakultet povećaće školarinu za 4.000, na 116.000 dinara, Pravni sa 91.000 na 95.000, Učiteljski sa 80.000 na 90.000, a Farmaceutski je zatražio da cena bude 145.000 umesto 136.000 dinara.
Brucoši koji upisuju Matematički fakultet moraće da izdvoje 120.000 dinara, umesto 111.000 dinara, Biološki će podići cenu za 5.000, na 85.000 dinara, a Hemijski sa 78.000 na 90.000 dinara.
Veću školarinu zatražiće i Fakultet za fizičku hemiju, sa 60.000 na 66.000, rekao je dekan Šćepan Miljanić na sednici Senata.
Obrazlažući povećanje školarine u školskoj 2014/15. dekan Pravnog fakulteta Sima Avramović rekao je da je fakultet do sada mogao da “pokriva” udžbenike za samofinansirajuće studente.
– To je do sada fakultet mogao da pokriva, jer su naši profesori sve svoje udžbenike izdavali u okviru izdavačke kuće fakulteta. Posle uvođenja takozvanog solidarnog poreza, jedan broj autora počeo je da odlazi u druge izdavačke kuće i da svoje udžbenike daje privatnim izdavačima – rekao je Avramović.
Prema njegovim rečima, autori bi imali 25 odsto manje honorara ako bi štampali knjige na fakultetu.
Fakultet, kako je naveo prof. Avramović, više neće biti u stanju da plaća knjige samofinansirajućim studentima i to je razlog za povećanje školarine.
Dekan Mašinskog fakulteta Milorad Milovančević rekao je da ovaj fakultet nije povećavao školarinu 10 godina. Sada je predlog da se poveća sa 60.000 na 66.000 dinara.
– To je ogroman novac za neku porodicu, ali jednostavno smo na to prinuđeni – rekao je Milovančević.
Prema njegovim rečima, nijedan dinar od samofinansirajućih studenata, a nema ih mnogo, ne ide nikome od profesora u džepove, isključivo se koristi za podizanje standarda učenja i kvaliteta rada u laboratorijama i računarskim salama.
Novina na ovom fakultetu je što imaju nastavu na engleskom jeziku na sva tri nivoa studija.
Na osnovnim akademskim studijama na nivou UB upisna kvota je oko 14.500 brucoša, od čega oko 9.500 budžetskih mesta.
Na master studijama ima oko 9.000 mesta, a na doktorskim oko 1.700 mesta.
Na UB je oko 330 studijskih programa, rekla je prorektorka za nastavu Neda Kovačević i navela da kvote nisu značajno menjane.
– Neki fakulteti su predlagali malo veći broj budžetskih studenata, ali zaista minimalno – rekla je ona i navela da su na primer Fakultet organizacionih nauka i Fakultet političkih nauka proširili prostor, pa mogu da upišu 10 do 15 studenata više.
Prema predlogu, prijave za upis brucoša trajaće od 25. do 28. juna, od 30. juna do 4. jula su prijemni ispiti, od 11. do 15. jula upis, a sve upisne aktivnosti moraju biti završene do 17. jula.
