Republički sekretarijat za javne politike u saradnji sa Organizacijom za ekonomsku saradnju i razvoj (eng. Organisation for Economic Co-operation and Development) organizuje predstavljanje studije Competitiveness Outlook for South East Europe, gde će se okupiti relevantni akteri iz javne uprave, organizacija civilnog društva i međunarodnih organizacija.

Kao posledica globalne finansijske i ekonomske krize, sve zemlje su suočene sa potrebom sprovođenja strukturnih reformi u cilju povećanja konkurentnosti. U pitanju su reforme koje se odnose na oblasti uslova poslovanja, efikasnost javnih politika, investicije, obrazovanje, borba protiv korupcije i druge relevantne oblasti koje je OECD prepoznao pri izradi studije Competitiveness Outlook for South East Europe (Pregled konkurentnosti Jugoistočne Evrope).

Prvo izdanje studije Competitiveness Outlook for South East Europe obuhvata šest privreda iz Jugoistočne Evrope: Albanija, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Kosovo, Crna Gora i Srbija. Ova studija kreatorima politika, građanima i svim drugim zainteresovanim stranama pruža uvid u trenutno stanje, institucionalni okvir i preporuke za unapređenje konkurentnosti za svaku pojedinačnu privredu. Studija je podeljena u 15 oblasti, koje se naslanjaju na Strategiju Jugoistočne Evrope 2020 (South East Europe – SEE 2020) koja je dokument na osnovu kojeg Evropska Komisija prati nivo konkurentnosti ekonomija Jugoistočne Evrope.

Studija na sveobuhvatan način predstavlja nivo konkurentnosti Srbije u odnosu na ostale zemlje Zapadnog Balkana, te će u tom smislu biti izuzetno važna za predstavljanje komparativnih prednosti Srbije u budućem periodu, ali i osnov za dalji rad na unapređenju konkurentnosti.

Pozicija Srbije u većini oblasti konkurentnosti jeste predstavljena na povoljan način u odnosu na ostale privrede Zapadnog Balkana, pri čemu se ističu oblasti: investiciona politika, istraživanje, razvoj i inovacije, kao i transport, dok je evidentno da u politici zaštite životne sredine i politici konkurencije treba sprovesti dodatne strukturne reforme.

Značaj ove studije se ogledaa i u činjenici da ona kroz svoje preporuke za unapređenje konkurentnosti u pojedinačnim oblastima, takođe preporučuje na koji način se može prevazići jaz u nivou razvijenosti između zemalja OECD i zemalja Zapadnog Balkana.