– Prvo sam sakupljao sitan novac, od 1,2,5,10 i 20 dinara. Kada bih sakupio oko 5.000 dinara, odneo bih i zamenio u papirne novčanice i nisam imao problema ranije – priča on.
No, kada je krenuo da sakupljao 20-ice, cilj mu je bio da sakupi 100.000, ali je došao do 200.000, 300.000 i na kraju 600.000.
On se u međuvremenu oženio, počeo gradnju kuće i želeo da “sitniš” iskoristi za krov nad glavom. Ali…
– Pošto niko neće kovanice, kasnimo sa gradnjim dva meseca – kaže on.
Prvo je otišao u banku u kojoj ima račun, i pitao da li bi zamenili svih 600.000, ali kada su čuli o kojoj svoti je reč odbili su. I sve banke redom. Rekli su mu da može da donese 10.000 ili 15.000 dinara.
Iz Narodne banke su mu saopštili da ne postoji zakonska regulativa po kojoj bi neko morao da mu zameni novac. Savet je bio da troši dvadesetice.
Sa potrošnjom ipak nailazi na nove probleme. Kada je naručio trpezarijski sto od 25.000 dinara, prvo je odneo depozit od 5.000 dinara u papirnim novčanicama, a kada je otišao po sto poveo je kolegu da bi imao svedoka pošto je ostatak novca, dvedesetice zamotane u papir po 1.000 dinara poneo u kutiji za cipele.
– Nisu hteli da prime kovanice jer im navodno banka neće uvažiti pazar. Radnica je ipak pozvala banku i tvrdila da joj je rečeno da će im na 20.000 dinara uzeti 1.000 dinara provizije. U prodavnici sam najavio da će banka imati problema jer im je bespravno uzela proviziju i onda su mi vratili 1.000 dinara uz priznanje da ih banka nije ni tražila – priča R.V.
Kad je njegova žena otišla u menjačnicu sa kovanicama u vrednosti od 6.000 dinara, da kupi evre, radnica je odbila da joj proda.
– Prijaviću taj slučaj zaštitnicima potrošača jer nije bila u pitanju zamena, već kupovina – kaže on.
– Ne znam ko se uopšte bavi situacijama u kojoj vam odbijaju validan novac – pita se on.
