Državni organi i dalje ćute i ne žele da odgovore gde završavaju stotine hiljada tona živinskog otpada.
Zvanična procena, sa kojom je naša država upoznala i Evropsku uniju, jeste da u Srbiji godišnje nastane 250.000 tona otpada, a bezbedno se uništi tek nekoliko desetina hiljada.
Serž Ame, direktor belgijske fabrike „Zelena”, koja je u Inđiji prošle godine pokrenula fabriku „Energozelena” za bezbedno uklanjanje životinjskog otpada, rekao je za „Blic” da je pretpostavka da oko 150.000 tona mesa uginulih životinja, zapravo, završi ponovo u lancu ishrane.
Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović takođe je upozorio da se prodaje na hiljade tona mesa sumnjivog kvaliteta. On podseća da je pre tri godine iz Brazila i Argentine uvezeno meso sumnjivog kvaliteta i da do sada nije obelodanjeno koji proizvođač je to meso stavljao u promet.
On je ukazao na neophodnost pune kontrole proizvođača životinja, klanica, prerađivača i krajnjih prodavaca. Navodi da nema dovoljno inspektora, a dodatni problem je i to što neki od njih ne rade svoj posao kako treba.
Načelnica veterinarske inspekcije Sanja Čelebićanin kaže da je prošle godine obavljeno 15.000 kontrola, tokom kojih je doneto čak 3.000 rešenja za sud.
– Meso zaplenjeno u roštiljdžinici u Velikoj Plani, čiji je vlasnik i uhapšen, gde je zaplenjeno 780 kilograma mesa bez deklaracije, spaljeno je u peći za spaljivanje – kazala je ona.
Policija je uhapsila jednu osobu jer je u Velikoj Plani otkupljivala meso uginulih krava i konja, za koje se znalo da nije za ishranu, a potom ga prerađivala i prodavala u ugostiteljskoj radnji preko puta osnovne škole.
Propust inspekcije
I nakon hapšenja N. J. iz Velike Plane zbog sumnje da je prodavao meso uginulih krava i konja i od njih pravio roštiljsko meso, nijedna inspekcijska služba nije zatvorila radnju. Radila je još jedan dan, a potom je zatvorila porodica „zbog nastale situacije”.
