U izveštaju vojne komisije navodi se „najverovatniji redosled događaja“ koji je doveo do nesreće u kojoj su poginula četiri vojnika, dva medicinska radnika i životno ugrožena beba stara pet dana.
Kuriozitet izveštaja jeste i tehnička greška u prvoj rečenici, gde se navodi da je avion pao 13. januara umesto 13. marta, piše Blic.
Na osnovu proučavanja podataka i okolnosti, Komisija za osnovno ispitivanje udesa je zaključila da postoje dva uzroka udesa – ljudski faktor i niz propusta u planiranju, organizaciji i rukovođenju letom.
Ova komisija je ujedno i navela „najverovatniji sled događaja” koji su doveli do pada:
– 17.00 – 19.45 pilot Omer Mehić i letač-tehničar Nebojša Drajić nalaze se van aerodroma Batajnica.
– 19.26 – ministar odbrane Bratislav Gašić telefonom zahteva od generala Predraga Bandića da se razmotri mogućnost slanja helikoptera po bebu; Bandić obaveštava Gašića da postoje „minimalni meteo-uslovi“ na Batajnici, a da na Ušću kod Raške ne može da se sleti.
– 19.38 – Bandić mobilnim javlja majoru Omeru Mehiću da očekuje zadatak; Mehić sugeriše da zadatak može da se izvrši helikopterom Mi-17 (HT-48).
– 19.40 – Bandić obaveštava generala Ranka Živaka, komandanta RV i PVO, koji sugeriše da se pažljivo prouči meteo-situacija.
- Izveštaj komisije koju je formirao general Ljubiša Diković je na 11 strana, a izveštaj stručne komisije, koju je formirao komandant RViPVO je objavljen na šest strana. Oba mogu da se vide na sajtu Ministarstva odbrane:
Izveštaj komisije načelnika GŠ VS
Izveštaj Komisije za osnovno ispitivanje udesa
– 19.50 – pilot kapetan Milovan Đukarić i zastavnik Ivan Miladinović dolaze do helikoptera, gde se već nalaze major Mehić i zastavnik Drajić.
– 19.54 – 19.59 – major Mehić u dva navrata najavljuje let nadležnoj kontroli leta
– 19.56 – Bandić ministru Gašiću javlja da postoje tehnički uslovi za let, kao i da „nije poštovana standardna operativna procedura“, na šta ministar odgovara da je stvar urgentna i da se krene na zadatak.
– 19.59 – Bandić Mehiću daje informaciju da treba da sleti u Rašku i sa zadatkom upoznaje operativni tim RV i PVO.
– 20.12 – poleću sa Batajnice i penju se na 1.500 metara brzinom od 240 km/h
– 21.10 – sleće u kasarnu u Raški, gde ulaze bolesna beba i medicinski radnici iz Novog Pazara Dževad Ljajić i Miroslav Veselinović.
– 21.18 – poleću iz Raške, visina 1.800 metara. Od beogradske kontrole leta stiže informaciju da se sleti na Aerodrom „Nikola Tesla“; posada insistira na tome da sleti na VMA ili na Batajnicu, ka „Tesli“ se upućuju tek kada im je rečeno da je tamo organizovan kompletan prihvat bebe.
– 22.15 – prvi pokušaj sletanja; Mehić traži „follow me“ vozilo na pisti i potvrđuje da vidi pistu, ubrzo kaže da pistu više ne vidi iako je na samo 40 metara. Javlja
da mora u penjanje i dobija odobrenje da se popne na 200 stopa (oko 65 metara).
– 58 sekundi pre pada, helikopter u drugom pokušaju da sleti skreće ulevo, ali se i podiže za najmanje 40 metara, uz gubitak snage motora.
– 48 sekundi pre pada – gubi na brzini.
– 40 sekundi pre pada – skreće udesno (prema proceni zbog bočnog vetra) i brzina mu pada na 100 km/h.
– 18 sekundi pre pada – helikopter se naginje u desnu stranu.
– 13 sekundi pre pada – nosem kreće ka zemlji, povećava se brzina, ali ne i snaga motora.
– 8 sekundi pre pada – posada javlja „91, idemo u penjanje“.
– 5 sekundi pre pada – povećava se snaga motora; helikopter i dalje nagnut udesno i nosem ka zemlji.
– 3 sekunde pre pada – posada prvi put pokušava da ispravi helikopter.
– 22.31 – PAD, helikopter prvo udara desnom nosnom nogom, pa lopaticama glavnog rotora i raspada se.
