Ovo je priča o tome kako je čoveku najteže da se bori sa samim sobom, da sebe prihvati onakvim kakvim jeste i koliko mu okolina odmaže u tome. Priča o ljudskoj želji da bude voljen , shvaćen i prihvaćen onakav kakav jeste.
– Ja nisam birao da budem ovo što jesam, jednostavno sam tako rođen. Ja sam čovek koji se smeje i plače i imam probleme kao svi . Samo želim pravo na ljubav, kao i svaki čovek. Ovo nije moja obest ili pomodarstvo, kao što većina misli. To sam – što sam i ja moram da živim sa tim – Ovako počinje svoju ispovest jedan Milan homoseksualne orijentacije za Dnevno.rs.
Ovaj mladić je svoje seksualne orijentacije postao svestan u pubertetu.
– Odrastao sam u prosečnoj srpskoj porodici, sa majkom, ocem i starijim bratom. Čovek ne može da bude siguran u svoju seksualnu orijentaciju sve do puberteta, jer tek u pubertetu postaješ donekle svestan sebe i svojih afiniteta. Tako sam i ja u tom nekom periodu shvatio neke stvari. Imao sam ja devojke, ne mogu da kažem, ali sam sam tad u tom periodu primetio da me više privlači isti pol. Nije mi bilo lako, uplašio sam se sopstvenih želja. Bilo me je strah samoga sebe. Strašan je to trenutak kad otkrijete tako nešto što vam određuje život, a još ste mladi, ranjivi i pri tom se to u vašoj okolini ne smatra normalnim, niti poželjnim.Teško je nositi se sa tim – govori Milan.
Ovaj momak morao je da se o svom opredeljenju informiše na razne načine i preko ljudi koji pripadaju „istom svetu”.
– Gej osobe su u ilegali i to je izuzetno vakumiran krug, dugo sam bio u strahu i držao to za sebe. Informisao sam se putem interneta o svemu tome. Nisam znao nikog ko je kao i ja. Ljudi iz tog sveta se upoznaju na različite načine, putem internet stranica za gej populaciju, u klubovima ili preko drugih ljudi. Tako sam upoznao nekoliko prijatelja kao što sam ja. I bilo mi je malo lakše, nisam morao pred njima da krijem ko sam i šta sam – govori iskreno ovaj dečko.
Zbog stava okoline dugo je ćutao o onome što je.
– Kad među prijateljimai i rodbinom čujete komentare „pederčina”, „Oni su svi bolesni”, „sve bih ja to pobio”… nije vam svejedno i nije vam prijatno, posebno od strane bliskih ljudi. I onda ćutite, samo da ne izgubite i to malo ljubavi. A, i zbog strašnih priča homoseksualaca koje poznajem, a koji su zbog toga izbacivani iz kuće, neki su dobijali batine od roditelja, nepoznatih na ulici, ili su bili potpuno odbačeni. Sve to ostavlja teške modrice na duši. Tako sam i ja dugo ćutao iz straha. I tako sam se morao boriti sa samim sobom i pokušati da prihvatim samog sebe onakvim kakav jesam. To je najteži period jednog homoseksualca u životu. Hiljadu puta sam se pitao zašto baš ja? Zašto ne mogu da budem kao ostali. Čak sam i mrzeo sebe. Dakle, borite se sa samim sobom, sa jedne strane nemate podršku najbližih, a sa druge strane i taj gej svet ume da bude jako surov. Ukratko, u paklu ste – iskren je Milan.
Foto: fotor/torbakhopper / photo on flickr
Ovaj momak, progovorio je osvom opredeljenju, onog trenutka kada je sebe konačno prihvatio.
– Godinama sam ćutao, tačnije, prihvatanje samog sebe je trajalo tako dugo. A, onda sam shvatio da sam ovo što jesam, bez mogućnosti da to menjam, shvatio sam da zbog toga nisam manje vredan, jer sam dobar sin, brat, prijatelj…vrsni stručnjak u svom poslu. I konačno sam prihvatio sebe. Ali, bez obzira na sve imao sam strah da će mi najbliži okrenuti leđa…neki i jesu. Odlučio sam da kažem bliskim ljudima, bilo mi je mučno kriti od njih. Hteo sam da oni koji me vole i koje ja volim saznaju i da prihvate i taj deo mog bića. Svi mi imamo jednako pravo da budemo to što jesmo, da nas vole zbog toga kakvi smo i da imamo pravo na ljubav.
Kada sam rekao svojoj porodici, nastao je šok. Svađe, vređanja rasprave. Svađe između roditelja. Agonija je trajala neko vreme, a onda se sve smirilo. Ostalo je me prihvate ili da me se odreknu. Sva sreća prihvatili su to. Ja znam da su oni i dan danas tužni i da ih to boli. Znate, klasika…neću imati decu i to.
Došao je red na moje prijatelje, ukratko, neki su otišli od mene, a neki su ostali. Oni koji su ostali, moja su velika podrška. Donekle mi je laknulo. Ali, ja se i dalje pretvaram na poslu, na ulici u kafiću. Ovo je Srbija, i samo jedan pogrešan gest dovoljan je da doživiš jezive scene – nastavlja svoju priču ovaj hrabri mladić.
Milan nije zagovornik ‘Parade ponosa’, ali je za edukaciju ljudi.
– Ja ne želim ni sad da se eksponiram, kad većina mojih ljudi zna za mene, mene to ne zanima. To je intimnost koju ne želim da delim po Knez Mihajlovoj ulici. Jedino što mislim da treba da se uradi, jeste da se ljudima to predstavi na pravi način. I to u cilju da se ljudi informišu i da znaju kako to ume da bude stresno za jednog geja. I da budu podrška takvoj osobi koja se nalazi u njihovom bližem krugu, a ne da ga odbace. Jer svi smo isti. Ljudi se dele na dobre i loše. Svima nam je isti bol, ista sreća, isti vazduh. A, mislim da je i ovo nasilno održavanje „Parade ponosa” greška , jer na ovakvom tlu bilo koja ideja koja se agresivno protura ima samo kontra efekat – iskren je Milan.
Milan smatra da svi upravo edukacijom o gej populaciji, mogu pomoći mnogim koji to jesu, a u njihovoj blizini su.
– Ne paradiram svojom seksualnošću, čak ne želim ni da svako zna da sam gej, to je moj izbor kome ću reći. Ali, želim da ljudi postanu svesni toga da gej populaciji nije lako, da mnogi od nas dobijaju batine na ulici, u kući, da im upućuju reči koje poput noža cepaju srce i utrobu. Želim da se javnost edukuje, jer samo tako može spasiti od paklenog puta voljene ljude koji ih okružuju, a koji su homoseksualne orijentacije.
To može biti bilo ko iz vašeg okruženja, sestra, najbolji prijatelj, rođak…bilo ko, a da toga niste svesni. Zapitajte se kakav ste čovek ako se zbog toga možete odreći osobe koju ste do juče voleli – zavržava Milan svoju ispovest za Dnevno.rs
