Noć, kiša, reke teku ulicama, grad u potpunom mraku i vrisak ljudi koji dozivaju u pomoć- sliku Obrenovca te noći zauvek ću pamtiti, priča ronilac Miodrag Lakić
U proteklih deset dana Lakić, iz Ronilaškog kluba Srpske žandarmerije, sa kolegama je stalno na terenu u poplavljenim područjima. Bili su u Čačku, Obrenovcu, Ssapcu… Za 23 godine ronilačkog iskustva i spasavanja ljudi u različitim situacijama, Obrenovac mu je, kaže, bio najteži.
– Obrenovac se mora pamtiti. To je bila horor priča, radilo se u teškim uslovima. Noć, kiša, ljudi koji dozivaju u pomoć, bez svetla samo baterijske lampe, nepoznat grad, reke koje teku niz ulice – priča za Tanjug Lakić opisujuću, po njegovom utisku, najtežu noć u Obrenovcu.
Sve je te noći u gradu na Kolubari bilo nadrealno. Spasioci su, kako kaže, pokušavali da budu što brži, što efikasniji, da što više ljudi čamcima prevezu na sigurno, a da se čamac ne prevrne, motor ne ugasi i odnese ih bujica.
I u tome su bili veoma uspešni. Međutim, bilo je situacija u kojima i posebno angažovanje, nadljudski trud ne pomažu.
Lakić kaže da mu je te noći najteže bilo kada su ih uputili da pronađu čoveka koji je spas od bujice potražio na drvetu, ali da ga tamo nisu pronašli.
– Čamac pun dece prolazio je pored nas i javili su nam da je čovek na drvetu i idemo da ga spašavamo. Tražili smo ga pola sata, ali nismo uspeli da ga pronađemo i morali smo da krenemo na drugu lokaciju. To su situacije kada vam zastane knedla u grlu, loše se osećate – kaže Lakić koji je i instruktor ronjenja sa tri zvezvde, što je najviše stručno zvanje u oblasti ronilaštva.
Za spasioca, nastavlja on, nema veće sreće i zadovoljstva od spašenog života i nema većeg razočaranja od neuspešne misije.
Tokom višegodišnjeg ronilačkog iskustava Lakić je prošao obuku za rad u svim uslovima:u brzim i u mutnim rekama, pećinama, pod ledom ali je, kako kaže, drama u Obrenovcu bila potpuno drugačija jer su se u tako teškim uslovima spašavali ljudski životi, ljudi su bili uplašeni.
Ronilački klub Srpske Žandarmerije intervenisao je i u Šapcu, gde su grad na Savi spasavali od zaraze, jer su izvlačili uginule životinje sa farmi u poplavljenim selima.
– To je bila veoma neprijatno iskustvo, jer su leševi životinja bili nekoliko dana u vodi i potpuno su se izobličili, naduli. Bio je jeziv smrad. Neke životinje su pukle od gasova – opisuje Lakić.
U poslednjih desetak dana ronilačka ekipa Žandarmerije stalno su na terenu, spavalo se malo, ali to nije neobično za njih.
– U ovakvim situacijama proradi adrenalin, spašavate ljude i vreme brzo prolazi. Ne osećate umor. Tek kad sve prođe organizam reaguje. Međutim, naša ekipa je dobro prošla imali smo možda neku kijavicu, ali nije bilo nikakavih povreda – zaključuje sagovornik Tanjuga.
