Tek trećina građana Srbije zna koliko ih poslanika iz predstavlja u Skupštini, a samo četvrtina "zainteresovana je za politiku", pokazalo je istraživanje Centra za demokratiju pri Fakultetu političkih nauka (FPN).

 

Po istraživanju “Poslanici u parlamentu – izbor građana ili političkih lidera”, 42 odsto građana uopšte nije zainteresovano za politiku, a na pitanje koliko ima narodnih poslanika u Skupštini Srbije tačno je odgovorilo 34 odsto, dok je netačno odgovorilo 29 odsto.

“To znači da otprilike imamo jednu četvrtinu kompetentnih i (politički) normalnih”,

Lider, i samo lider

Većina od 83 odsto građana smatra da samo partija koja ima jakog lidera, može da formira stabilnu vladu, a 47 odsto bi glasalo za istog političara, bez obzira da li je promenio partiju.

rekao je profesor FPN Zoran Stojiljković u Beogradu.

On je ocenio da su građani Srbije “prilično neobaveštena glasačka mašinerija”, čiju većinu čine “višestruko prevarene neznalice” koje su “u konstantnoj potrazi za vođom”.

“To je incidentno bavljenje politikom”, rekao je profesor Stojiljković.

Profesor FPN Zoran Stojiljković opisao je građanina Srbije kao “višestruko prevarenog neznalicu koji je istovremeno cinični kalkulant u permanentnoj potrazi za vođom na koga svoju političku nedoraslost i nekompetentnost pokušava da prenese”.

“Vidite u stvari da su reformatori uvek u sendviču između autoritarne, prilično neobaveštene glasačke mašinerije i onoga što su inputi međunarodne zajednice i zahteva njenih stručnih komisija i tela. Kad se promeni taj disbalans onda će moći da se dođe do neke promene”, rekao je Stojiljković.

Građani Srbije imaju najmanje poverenje u druge ljude, sumnjičavi su u institucije i aktere pri čemu se, kako je ukazao, poverenje menja kada dođe njihova stranačka postava.

“Šta je onda moguće očekivati nego nizak nivo participacije svuda osim u političkim strankama”, upitao je on.

Dodao je da su građani Srbije “najosetljiviji i najmanje otporni na davanje mita, na švercovanje u prevozu, na kupovinu diploma…”

Po njegovim rečima, potrebno je osnaživanje građana, ali i njihovo učešće u nekoj promeni.

Profesor FPN Slaviša Orlović rekao je da je naročito loše to što nema kontinuiranih građanskih inicijativa, već samo povremenih protesta i šetnji.

“To je taj problem sazrevanja građana koji su stare demokratije prepoznale”, kazao je profesor Orlović.

On je dodao da političke partije u Srbiji spadaju u red najmanje reformisanih institucija, u koje građani imaju najmanje poverenja.

“Zahteva se reforma političkih partija iznutra, same partije moraju za to da nađu način, naročito posle poraza na izborima, jer je izuzetno važno kako se donose odluke unutar partija”, kazao je on.

Skoro 90 odsto građana smatra da partije treba da idu na izbore samostalno, kako bi se tačno znalo koliko ih građana podržava, ali istovremeno 70 odsto smatra da stvaranje predizbornih koalicija sprečava rasipanje glasova.

Istraživanje je pokazalo da polovina građana smatra da je nezaposlenost najznačajniji problem Srbije, dok je samo 33 odsto zadovoljno načinom na koji u Srbiji funkcioniše demokratija.