'Prva stvar koju smo primetili je odnos prema deci, a to je za nas veoma važna stvar. Tamo ne smeš da imaš bilo kakav odnos sa decom ili da na ulici priđeš detetu i da s njim popričaš. Odmah si seksualni manijak ili pedofil', kaže za Dnevno.rs Lazar Marinković, koji se posle 26 godina života u Americi vratio u Srbiju.
U vreme kada se Srbija ”osipa”, mladi odlaze da se doškolovavaju i da rade, stariji ljudi odlaze kod svoje porodice koja se snašla ”preko”, jedna porodica rešila je da se zauvek varti u rodnu zemlju.
Porodica Marinković je posle 26 godina života u Čikagu odlučila da napravi ogroman korak.
Otac trojice maloletnih dečaka Lazar Marinković (42) ispričao nam je da je u Ameriku otišao sa 16 godina, nakon što su prvo otputovali njegovi roditelji. Kao dečak gajio je nadu da će ga tamo sačekati život koji je gledao u američkim serijama i filmovima.
– Sećam se da sam gledao ”Čuvare plaže” i sanjao da imam takav život. Međutim, shvatio sam da to nema veze sa činjenicama. Ali, mišljenja sam da svaki Srbin može da se navikne na njihov način života. Mislim da ljude u Srbiji život dobro sprema da se lako snađu u tuđini. Amerika ima veoma razrađen sistem, ljudi im dolaze iz čitavog sveta – stručni kadrovi, obrazovani i oni koji to nisu – počinje priču za Dnevno.rs Marinković, koji je oženjen Amerikankom Tifani, sa kojom ima trojicu preslatkih dečaka.
Kako nam je otkrio, najveći pokretač i inicijator čitave situacije, povratka i života u Srbiji bila je njegova supruga.
– Ona je kičma i stub ove odluke. Još 2008. godine bili smo u Srbiji u poseti rođacima, što se njoj neverovatno dopalo. Oko nas su konastantno bili prijatelji, rodbina…Hrana koju je tada probala, dopala joj se mnogo više nego ona koju smo jeli tamo. Usvojila je način na koji mi pripremamo hranu, pa tako i sada kuva našim dečacima – priča Marinković.
On je, takođe, naveo da oni u Srbiji žele da ”naprave nešto što bi se bukvalno prevelo ‘farma’ – da ne zavise ni od čega, da sami proizvode hranu i sve druge životne potrepštine”.
– Mislim da je vremenom sve počelo da se “kvari”, ne samo u Srbiji već svuda, a u Americi mnogo više nego ovde – smatra on.
O povratku je intezivno počeo da razmišlja kada mu se majka razbolela i kada je uvideo da je zdravstvo tamo dostiglo određene razmere.
– Razumem da nigde nije idealno, ali tamo sam pomalo počeo da se plašim. Njihovi lekari uglavnom pridaju značaj tehnologiji i aparatima. Šta god da te zaboli, odmah odlaziš na nekakva snimanja i podvrgavaju te takvoj vrsti lečenja. Meni se to uopšte ne dopada, a svakome od nas lekar će jednom biti potreban. Ne kažem ni da je u Srbiji sve savršeno, ali pristupi su drugačiji, zar ne – pita se 42-godišnji otac.
Kako on smatra, život je svuda težak na svoj način, ali takođe tvrdi da su Srbi mnogo slobodniji nego ljudi u Americi.
– Mnogi kažu da je život ”preko okeana” lakši. Ne znam gde je bolje, ali tvrdim da će meni ovde biti lakše. Tamo su prioriteti sasvim neke druge stvari. Oni žive veoma ”jednostavno” – izađu iz kola i uđu u šoping centar, iz šoping centra uđu u kola i odlaze kući – navodi on.
Marinković navodi za Dnevno.rs šta je to šta je trenutno najjači utisak otkad su se vratili u rodnu zemlju.
– Prva stvar koju smo primetili je odnos prema deci, a to je za nas veoma važna stvar. Tamo ne smeš da imaš bilo kakav odnos sa decom ili da na ulici priđeš detetu i da s njim popričaš. Odmah si seksualni manijak ili pedofil. Sa mojom decom ovde je razgovarala gospođa koja radi na kasi, a tamo to niko ne bi mogao da razume. Moji dečaci se ovde ”otvaraju”, opušteniji su… Tamo ne možeš da vidiš muškarca da priđe detetu i da sa njim komunicira. Tamo je to jako nelagodno, osećaj je čudan – objašnjava otac maloletnih dečaka.
”Nikad ne reci nikad”
Na pitanje da li bi se nekad vratio u Ameriku, Marinković je objasnio: ”Nikad ne reci nikad, ai mislim da nema razloga da se vraćam. Naši planovi nisu da se vratimo nazad.”
Prema njegovim rečima ”nije lako napustiti svoju zemlju i otići negde u potrazi za novim životom”.
– Ja ne mogu i ne bih imao prava da bilo šta kažem onima koji se odlučuju da odu jer sam i sam otišao, ali bih ih pre savetovao da pokušaju da promene nešto ovde pre nego što zbrišu – iskren je on.
Čari Srbije opet je osetio upravo 2008. godine i od tada se doza patriotizma, koju je nekada imao, opet vratila.
– Ovde imam neki mir. Kod svoje sam kuće – završio je Marinković priču za naš portal.
