Ako bismo pravili listu najtipičnijih rečenica koje srpski roditelji izgovaraju svojoj deci, na njoj bi se verovatno našle fraze poput “A, ako druga deca skoče s mosta i ti bi, je li?” ili “Završi fakultet da ne bi rintao ceo život kao ja”.
Spisak je, naravno daleko duži, a ovo su 12 najtipčnijih primera:
1. “Dok živiš pod mojim krovom i jedeš moj hleb…”
Čuvena rečenica. Toliko da nema potreba ni objašnjavati.
2. “Nisam ja Rokfeler” (“misliš da pare padaju sa neba/rastu na drveću…”)
Ova rečenica, naravno, odnosi se na manjak novca u kućnom budžetu, a poteže se u situacijama kao što su pregovori o džeparcu ili kupovina novih patika. Dolazi u nekoliko varijanti od kojih je, uz pominjanje američkog milijardera, najpoznatija i ona “ne rastu pare na drvetu”.
3. “Pravićete me od blata”
Ako niste čuli ovu rečenicu, verovatno niste odrastali u Srbiji. Najčešće je izgovaraju mame, a ima status klasika među roditeljskim frazama. Koristi se u svim prilikama, a ima podjednako kultnu varijantu broj dva – “Da mi je da umrem, pa da vidim kako ćete onda?!”
4. “Jedete mi džigericu”
Ako pitate naše mame, deca u Srbiji najviše vole da jedu – džigericu. Na određen način ovo je varijanta fraze broj tri, ali upućuje na to koliko deca umeju da nerviraju svoje majke. Podkategorije su i “sahanićete me”, odnosno “u grob ćete me oterati”.
5. “Ja sam te rodila, ja ću da te ubijem” (“ja sam te rodila, ima da me slušaš”)
Zvuči ekstremno, ali toliko je uobičajeno da na roditeljske pretnje ovog tipa, deca u Srbiji verovatno više ne reaguju. Druga, blaža varijanta, deo je još jedne roditeljske “ucene” kada su nestašna deca u pitanju.
6. “Od sledeće nedelje pasulj, previše sam vas razmazila”
Pretnje pasuljem (neretko i klot) sastavni su deo dramaturgije oko ručka, sve dok ste na maminoj kutlači. Priča, najčešće, zvuči ovako:
– Šta ima za ručak?
– Boranija od juče. (Ponekad se pre odgovora može čuti i fraza tipa: “Ne pita se šta ima za ručak, nego ima li šta”)
– Nisam gladan, hvala.
– Aaaaaaa, od sledeće nedelje kuvam samo pasulj, previše sam ja vas razmazila.
7. “Ja ću da vam čuvam pare od rođendana”
Desetak dana pre rođendana, prosečan tinejdžer u Srbiji računa na prste koliko bi eventualno mogao da dobije novca od baba, deda, tetaka ili ujaka. Deset evra gore, dvadeset evra dole, danima se prave pakleni planovi kako novac potrošiti. Onda dođe mama i izgovori ono čuveno: “Ja ću da vam čuvam pare od rođendana”. Da li ih je iko ikada video ponovo?
8. “Kad dođemo kući, ZAPAMTIĆEŠ ME!”
Apsolutni klasik primenljiv u svim situacijama. Bilo da ste otišli porodično na slavu kod kuma ili u onaj veliki supermarket u kraju, kod zubara, kod lekara, kod tetke na kolače, kod bebe i dede na selo… Uvek i svuda.
9. “Zašto ne možeš da budeš kao druga deca” (“kako Maja/Ana/Nikola/Marijina deca mogu, a ti ne”)
Jer… uvek su tuđa deca “bolja”. Nisu naravno, ali se ovo koristi kao argument da je “Nadin (komšinica sa drugog sprata) mali završio razred sa odličnim uspehom, ima dve medalje iz fizike, trenira košarku, svira klavir i govori francuski”. Naravno, Nadin mali je jedan u milion, a možda se i komšinica malo zanela hvaleći svoje dete na kafi.
10. “Ja sam išao deset kilometara po snegu do škole…”
Ok, neki stvarno jesu pre nego što su se u neka srećnija vremana skućili u Beogradu ili nekom drugom većem gradu. Ali teško je izbeći osećaj da su baš svi išli deset kilometara po snegu od škole.
Priča, najčešće, zvuči ovako: Mama/tata traži nešto od deteta. Odgovor je “sad ću”, “evo” (ali se to ne desi nikad) i “ne mogu, mrzi me”. Dubok uzdah kasnije.
– Šta te mrzi? Sram te bilo. Ja kad sam bio/la tvojih godina, ja sam deset kilometara išao peške do škole u jednom pravcu i to po snegu do kolena!
11. “Ako sva deca skoče s mosta, hoćeš i ti?”
Široko rasprostranjena i prepoznatljiva roditeljska fraza u Srbiji. Obično služi da se detetu ne odobri nešto što želi.
– Mama, smem li da ostanem duže napolju (smem li na more s društvom, u bioskop, na bazen, ove patike)?
– Ne.
– Ali mama, sva deca ostaju duže od mene.
– Ako sva deca skoče s mosta, hoćeš i ti?
12. “Ne zanima me što imaš 30 godina, dok živiš pod mojim krovom i jedeš moj hleb!”
Kako smo počeli, tako i završavamo. Činjenica je da u Srbiji neretko deca (iako su tada već odrasli ljudi) i sa 30 (i više) godina života žive sa roditeljima (zbog finansija naravno), pa su ovakve rečenice gotovo svakodnevna pojava. Kao što im niste previše pažnje polagali sa 15, ne činite to ni sa 30.
Lista bi mogla da se nastavi u nedogled. Ako smo nešto propustili, pišite nam u komentarima 
