Nemački proizvođač mesa 'Tenis' navodno planira da uloži 200 miliona evra u Srbiji. Reč je o porodičnoj firmi koju prati negativan publicitet: piše se o izrabljivanju radnika, proneverama i mutnim odnosima sa Kremljom.
Nasmejani bik i krava – u nekoj vrsti ljubavne veze, što se da naslutiti jer im repovi zajednički formiraju konturu srca – a pored njih zadovoljna svinja. To je logo kompanije Tenis (Tönnies), porodične fabrike mesa koja je prošle godine pod nož poslala 16,4 miliona svinja i 405.000 goveda i time obrnula 5,6 milijardi evra. O ruskom gigantu je srpska javnost ponešto saznala u subotu, kada je centralu firme u Reda-Videnbruku posetio srpski premijer Aleksandar Vučić. Srpski mediji su preneli da je Tenis najveći evropski proizvođač mesa (što nije tačno) ili da je najveći nemački proizvođač (što je tačno), piše „Dojče Vele”.
Nemoguća investicija od 8.000 radnih mesta
Podsećamo, premijer Srbije Aleksandar Vučić je nedavno sa ponosom najavio dolazak ovog giganta, rekavši da će ogromna investicija u našu zemlju između ostalog uključiti i 200 miliona evra, pola miliona svinja i 8.000 radnih mesta.
Iz „Tenisa”, međutim, uzdržano odgovaraju da se o tome razmišlja. Šef firme, Klemens Tenis, rekao je da je Srbija interesantna „zbog svog razvoja i geografskog položaja” te da njegova kompanija razmatra Srbiju i kao izvozno tržište i kao potencijalno mesto za proizvodnju.
Izvor DW-a blizak rukovodstvu kompanije kaže da bi Vučićeve brojke „mogle da budu realne, ukoliko do investicije dođe”. Njihov sagovornik potvrđuje da Tenis namerava da investira, te da se Srbiji neće ponoviti Mercedesova investicija – kada je kupovina šasija za autobuse predstavljena kao partnerstvo sa Dajmlerom. Nema sumnje da su Srbiji potrebne pare i još potrebnija radna mesta. Ipak, opravdano je sumnjati u obećanje od 8.000 poslova koje bi doneo Tenis. Naime, čitava ta kompanija, sa sedam fabrika u Nemačkoj i jednom u Danskoj, ima ukupno 8.000 radnika.
Radnici su plaćeni robovi
Radnici sa jugoistoka Evrope nisu nepoznati Klemensu Tenisu. Zapravo, oni su ga često dovodili na naslovne strane novina. Veći deo Tenisovih zaposlenih nema stalne ugovore, već se angažuje za najteže poslove preko spoljnih firmi. Najčešće se radi o došljacima iz Poljske, Rumunije i Bugarske koji, kako tvrdi Tenis, ne žele stalne ugovore jer hoće da se vrate u domovine. „Sutra bih za stalno zaposlio svakog ko to hoće”, tvrdi on. Drugačije smatraju u pokrajinskom ministarstvu rada Severne Rajne-Vestfalije gde su kompaniju optužili za iscrpljujuće radno vreme, mutne ugovore sa stranim radnicima i lošu zdravstvenu zaštitu zaposlenih. Mediji su pisali o „plaćenim robovima” iz istočne Evrope, koje Tenis nastanjuje u neuslovne kolektivne smeštaje.
Tenis, piše ovaj list, ima čitav niz skandala vezanih za svoje poslovanje. Nakon što je 2008. Nemački javni servis ARD objavio da firma sa oko 200 kamera nadgleda radnike čak i u toaletima i tuš-kabinama, Tenis je platio kaznu od 80.000 evra. Skuplje je prošao proces iz 2011. kada je Tenis uhvaćen da u mešano mleveno meso stavlja znatno manje govedine nego što piše na pakovanju. Firma je za obustavu procesa morala da plati 2,89 miliona evra. Protiv Klemensa Tenisa se takođe vodi postupak zbog moguće milionske pronevere preko poreske oaze Lihtenštajna.
