Gospodin Stefanović preuzima ulogu tužioca i sudije – Dragan Đurić nije osumnjičeni, Stefanović ga je već osudio i poslao na robiju. Samo, eto, šteta što nema još i te smrtne kazne.
– Zbog ovakvog monstruma i dela nekad mi je žao što je Srbija ukinula smrtnu kaznu, očigledno da naše društvo nije zrelo za evropske norme ponašanja – reče Nebojša Stefanović, ministar unutrašnjih poslova u Vladi Republike Srbije.
Ko bi rekao da tako ubitačna kombinacija demagogije i gluposti može da se iskaže u samo 25 reči?
Ubistvo petnaestogodišnje Tijane Jurić tragedija je koja nas je sve zatekla – izazvala gnev i ogorčenost, nevericu.
Tako se verovatno osećao i Nebojša Stefanović, građanin. I građani smeju sebi da dozvole takve izlive besa u kafanskim razgovorima, po društvenim mrežama (koliko god da je satanizacija osumnjičenog poprimila morbidne karakteristike, ali to je druga tema).
Ali Nebojša Stefanović, ministar policije, sebi ne sme da dozvoli takve reči.
Žao mu je što je Srbija ukinula smrtnu kaznu… Izjave na zvaničnoj konferenciji za medije pripremljene su unapred, ne govori se u afektu, što znači da je Stefanović za podilaženje narodu i njegovim najnižim nagonima izabrao najgori mogući trenutak, trenutak u kojem se obznanjuju detalji gnusnog zločina.
Kampanja u Srbiji ne prestaje niti jednog trenutka, to bi trebalo da prestane i da nas čudi, a za populizam kojim se stiču jeftini politički poeni ovo je bila idealna prilika. Pa ipak, opet je gadno.
Dalje, u navedenoj izjavi gospodin Stefanović preuzima ulogu tužioca i sudije – Dragan Đurić nije osumnjičeni, Stefanović ga je već osudio i poslao na robiju. Samo, eto, šteta što nema još i te smrtne kazne. Zaboravio je ministar samo na jednu sitnicu, pravni institut pod nazivom „pretpostavka nevinosti”. Ali dobro, ko još mari za to.
– Očigledno da naše društvo nije zrelo za evropske norme ponašanja – tu sa terena populizma prelazimo na apsurd. Šta to znači, Evropa je ukinula smrtnu kaznu zato što tamo takvih zločina nema?
Nažalost, ima ih u celom svetu, i to još bolesnijih i okrutnijih, jednako besmislenih. Austrijanac Jozef Fricl držao je svoju ćerku kao taoca 24 godine, silovao je i napravio joj sedmoro dece. Osuđen je na doživotnu robiju.
Da ne idemo dalje, previše je ubistava, mučenja i ostalih užasa na ovom svetu, ne mora ponovo da nam se prevrće stomak tako što ćemo osvežavati sećanje. Ali neće biti da se, kako se implicira u ministrovoj izjavi, baš jedino u Srbiji dešavaju ovakva ubistva.
Iako je na putu do sticanja doktorata gospodin Stefanović brojne ispite položio, na ovom je, jasno je kao dan, pao.
