Proverite šta je sve mučilo, namučilo i rasplakalo naše državnike.

Mnogo se toga može zameriti srpskim političarima – kruti su, uštogljeni i bez trunke smisla za humor. Ipak, iako emocije kriju “kao zmija noge” neki od njih su uhvaćeni na delu – dok su im suze oblivale lica.

Evo zbog čega su sve plakali ovdašnji državnici:

Prvi među jednakima, Aleksandar Vučić, od juče je u centru medijske pažnje zbog suze koju je pustio prilikom svoje posete Kosovu. Teške se bitke biju na internetu – neki misle da su suze iskrene, dok su drugi ubeđeni da je premijeru Srbije suza pobegla zbog sunca:

Znamo još iz ranije političke karijere aktuelnog premijera da je sklon suzama. Ispraćaj Vojislava Šešelja u Hag bi svakom poštenom radikalu teško pao, naročito kada u zatvor ispraća sopstvenog (političkog) oca:

 

Ivica Dačić, lider SPS, jedan je od retkih srpskih političara koji sebi dozvoljava izraženiju mimiku lica i malo slobodnije istupanje u javnosti. Tako je svojevremeno otvoreno govorio i o tome šta ga je to nateralo u plač i umalo ga oteralo iz politike. Opisao je za “Informer” kako su on i njegova supruga Sanja godinama patili zbog pogrešne dijagnoze koju su lekari postavili njegovom sinu Luki.

– Ne možete ni da zamislite kako sam se osećao u tim trenucima. Kad je Luka pre desetak godina bio bolestan, razmišljao sam o tome da napustim politiku. Njemu je neko morao da se posveti po ceo dan. Zbog lekova koje je uzimao imao je problema s disleksijom i disgrafijom. Bio mu je potreban specifičan prilaz kada je reč o učenju i igranju. Bio je različit od druge dece. Kada sam video kako mu se ruke tresu dok drži čašu, srce mi se cepalo. Otišao bih u drugu sobu i skriven od svih bih plakao kao malo dete – bio je iskren Dačić.

Predsednika Srbije, Tomislava Nikolića, videli smo oblivenog suzama kada je svoje “dete”, odnosno SNS nakon što je izabran na mesto predsednika, predao Aleksandru Vučiću.

“Poraslo dete, osamostalilo se” je antologijska rečenica koja će se još dugo prepričavati među narodom:

Da se političari “magično” zaljube u fotelju čim se spuste u nju, pa ih posle čovek ni bagerom ne može isterati, govori i slučaj Žarka Obradovića, koji je zaplakao kada je nakon pet godina provedenih na mestu ministra prosvete, morao da “prosledi palicu”.

Obradoviću je, kako je tada pisao Kurir, naročito teško pala odluka premijera i lidera socijalista Ivice Dačića da njega „pusti niz vodu”, a u Vladi sačuva ministarku zdravlja i potpredsednicu partije Slavicu Đukić Dejanović.

Međutim, nisu samo socijalisti i radikali (bivši i sadašnji) skloni suzama. I demokrate su umele da podlegnu emocijama, o čemu svedoči i slučaj Dragana Đilasa koji je “pokleknuo” na otvaranju Dnevnog boravka za decu i omladinu:



loading...