Nova/stara Vlada Srbije juče je zvanično izabrana, a mi smo za vas pronašli biografije ministara u njoj.
Skupština Srbije je većinom od 157 glasova juče izglasala novu Vladu Srbije u kojoj će biti 18 ministarstava i tri ministra bez portfelja. Ovo su njihove biografije objavljene na zvaničnom sajtu Vlade.
Ana Brnabić – Predsednik Vlade Republike Srbije
Rođena je 1975. godine u Beogradu. Poseduje master diplomu (MBA) sa Univerziteta Hal iz Velike Britanije i više od deset godina rada sa međunarodnim organizacijama, stranim investitorima, lokalnim samoupravama i javnim sektorom u Srbiji.
U avgustu 2016. godine izabrana je za ministra državne uprave i lokalne samouprave u Vladi Srbije, i tu funkciju obavljala je do izbora za predsednika Vlade.
Predsednik je Saveta za inovaciono preduzetništvo i informacione tehnologije Vlade Srbije, kao i Republičkog saveta za nacionalne manjine i potpredsednik Republičkog saveta za reformu javne uprave.
Kao ministar državne uprave i lokalne samouprave radila je na bržem sistemskom uvođenju elektronske uprave u Srbiji u cilju efikasnijeg rada državne uprave i lokalne samouprave, direktnom podizanju kvaliteta života građana Srbije, izgradnji modernije i transparentnije uprave i borbi protiv korupcije.
Dva najznačajnija projekta koje je realizovala u ovom segmentu tokom svog mandata jesu projekat e-Beba („Bebo, dobrodošla na svet“) i e-ZUP (puna implementacija Zakona o opštem upravnom postupku).
Kao predsednik Saveta za inovaciono preduzetništvo i informacione tehnologije Vlade Srbije, u svakodnevnim konsultacijama sa IT idustrijom iz Srbije, start-ap i inovacionim kompanijama, razvila je Akcioni plan i krenula u njegovu brzu primenu.
U okviru borbe protiv sive ekonomije, bila je zadužena za realizaciju nagradne igre „Uzmi račun i pobedi“ u kojoj je učestvovalo više od 40 odsto građana Srbije i koja je rezultirala značajno povećanom svešću o značaju borbe protiv sive ekonomije.
Član je grupe „Novi lideri za Evropu“ u okviru Svetskog ekonomskog foruma.
Pre izbora u Vladu Srbije, bila je direktorka kompanije Kontinental Vind Srbija (Continental Wind Serbia – CWS) gde je radila na realizaciji investicije vredne 300 miliona evra u vetropark u opštini Kovin.
Učestvovala je u osnivanju i bila prvi izvršni direktor, kao i član Upravnog odbora neprofitne fondacije Peksim.
Bila je angažovana u različitim američkim konsultantskim firmama koje su u Srbiji realizovale projekte finansirane od strane Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Bila je zamenik direktora Projekta za razvoj konkurentnosti Srbije, ekspert na Programu reforme lokalne samouprave u Srbiji i viši koordinator Programa za ekonomski razvoj opština.
Aktivno je učestvovala u osnivanju Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) 2006. godine. Postaje član, a potom i predsednik Upravnog odbora NALED-a.
Dobitnik je brojnih priznanja za razvojne projekte na kojima je radila, promociju društveno-odgovornog poslovanja i tolerancije.
Ivica Dačić, prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova
Rođen je 1966. godine u Prizrenu. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.
Bio je član Parlamentarne delegacije Narodne skupštine Republike Srbije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. Obavljao je funkciju predsednika Poslaničke grupe u Narodnoj skupštini Republike Srbije i u Skupštini SRJ. Savezni poslanik u Veću građana Savezne skupštine Savezne Republike Jugoslavije od 1992. godine. Narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije od 2004. godine.
Bio je ministar za informisanje u takozvanoj prelaznoj Vladi Republike Srbije od oktobra 2000. do januara 2001. godine. Predsednik je Socijalističke partije Srbije od decembra 2006. godine. Bio je predsednik Košarkaškog kluba “Partizan” iz Beograda i potpredsednik Jugoslovenskog olimpijskog komiteta.
Bio je prvi potpredsednik Vlade-zamenik predsednika Vlade i ministar unutrašnjih poslova od jula 2008. godine do jula 2012. godine. Obavljao je funkciju predsednika Vlade i ministra unutrašnjih poslova od jula 2012. do aprila 2014. godine. Bio je prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova od aprila 2014. do avgusta 2016. godine, kao i u mandatu od avgusta 2016. do juna 2017. godine.
Dobitnik je priznanja “Najevropljanin” za 2009. godinu. Govori engleski i ruski jezik. Oženjen, otac dvoje dece.
Nebojša Stefanović, potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova
Rođen je 1976. godine u Beogradu. Diplomirao je na Fakultetu za poslovne studije. Zvanje magistra ekonomskih nauka stekao je 2011, a doktora nauka 2013. godine na Megatrend univerzitetu.
Bio je odbornik u Skupštini grada Beograda od 2004. do 2008. godine.
Na izborima 2007. godine izabran je za narodnog poslanika, a obavljao je i dužnost predsednika Odbora za trgovinu i turizam Skupštine Srbije. Na izborima 2012. godine izabran je za narodnog poslanika u Skupštini Srbije, kao i za odbornika u Skupštini grada Beograda.
Na čelu Skupštine Srbije bio je od jula 2012. godine do izbora novog saziva parlamenta u aprilu 2014. godine.
Od aprila 2014. do avgusta 2016. godine bio je ministar unutrašnjih poslova, a od avgusta 2016. do juna 2017. godine obavljao je funkciju potpredsednika Vlade i ministra unutrašnih poslova.
Jedan je od osnivača Srpske napredne stranke. Predsednik je Gradskog odbora SNS Beograd i potpredsednik Glavnog odbora te stranke.
Zorana Mihajlović, potpredsednik Vlade i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture
Rođena je 1970. godine u Tuzli. Osnovnu i srednju školu završila je u Beogradu, kao učenik generacije. Diplomirala je i doktorirala na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Vanredni je profesor “Megatrend” univerziteta.
Deset godina je radila u Elektroprivredi Srbije (EPS), u Javnom preduzeću za prenos električne energije “Elektroistok” Beograd.
U periodu od 2004. do 2006. godine u Kabinetu potpredsednika Vlade Republike Srbije Miroljuba Labusa obavljala je funkciju savetnika za energetiku, šefa Odseka za energetsku i politiku zaštite životne sredine, a od 2005. do 2006. godine i šefa Kabineta. Bila je član Upravnog odbora EPS-a od 2004. do 2007. godine.
U Vladi Republike Srpske bila je savetnik za energetiku premijera Milorada Dodika u periodu od 2009. do 2010. godine.
Obavljala je funkciju ministra energetike, razvoja i zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije od jula 2012. do aprila 2014. godine.
Od aprila 2014. do avgusta 2016. godine bila je potpredsednik Vlade i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Istu funkciju obavljala je i u mandatu od avgusta 2016. do juna 2017. godine.
Član je Predsedništva SNS i predsednik Saveta za energetiku i rudarstvo te stranke.
Objavila je tri knjige i više desetina stručnih radova.
Govori engleski jezik. Majka jednog sina.
Rasim Ljajić, potpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija
Rođen je 1964. godine u Novom Pazaru. Medicinski fakultet završio je u Sarajevu. U periodu od 1989. do 2000. godine radio je kao novinar za brojne dnevne i periodične listove na prostoru bivše SFRJ.
Politikom se bavi od 1990. godine, kada je izabran za generalnog sekretara SDA Sandžaka. Od 1994. godine predsednik je Koalicije Sandžak, koja je 2000. godine preimenovana u Sandžačku demokratsku partiju.
Nakon petooktobarskih promena izabran je za ministra za nacionalne i etničke zajednice u Vladi SRJ.
Posle izbijanja krize na jugu Srbije, u decembru 2000. godine imenovan je za potpredsednika Koordinacionog tela za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa. U avgustu 2001. godine imenovan je za potpredsednika Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju.
Nakon potpisivanja Beogradskog sporazuma u martu 2003. godine izabran je za ministra za ljudska i manjinska prava u Savetu ministara SCG. Od jula 2004. godine predsednik je Nacionalnog saveta za saradnju sa MKTJ, a od jula 2006. koordinator za sprovođenje Akcionog plana za završetak saradnje sa tim sudom.
Nedeljnik „Vreme“ proglasio ga je za ličnost 2004. godine, a Evropski pokret u Srbiji dodelio mu je priznanje “Najevropljanin” za oblast politike u 2005. godini.
Od septembra 2005. godine do jula 2008. godine bio je predsednik Koordinacionog tela za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa.
Bio je ministar rada i socijalne politike u Vladi Republike Srbije od 15. maja 2007. do jula 2008. godine. Istu funkciju obavljao je i u Vladi formiranoj u julu 2008. godine, kao i nakon njene rekonstrukcije u martu 2011. godine do 2012. godine.
Bio je potpredsednik Vlade i ministar spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija od 2012. do 2014. godine.
U mandatima od aprila 2014. do avgusta 2016. godine i od avgusta 2016. do juna 2017. godine bio je potpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija.
Govori engleski jezik i služi se ruskim. Oženjen, otac dvoje dece.
Dušan Vujović, ministar finansija
Rođen je 1951. godine u Požarevcu. Diplomirao je, magistrirao i doktorirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Postdoktorske studije završio je na američkom univerzitetu “Berkli”.
Radio je kao asistent na Institutu za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu i kao asistent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, a potom i kao docent i vanredni profesor na tom fakultetu.
Bio je dugogodišnji saradnik Svetske banke (SB). Rukovodio je programom stručnog usavršavanja kadrova iz ekonomskih ministarstava zemalja u tranziciji iz istočne i južne Evrope, bivšeg SSSR-a, Kine i Vijetnama. Radio je kao predstavnik Srbije i Crne Gore u Savetu direktora SB, rukovodio je programom SB u Ukrajini, i bio vodeći ekonomista te banke za Evropu i centralnu Aziju.
Od 2011. godine radio je kao konsultant Svetske banke i USAID u oblasti inovacija, budžetske reforme i reforme javnog sektora.
Predaje na nekoliko fakulteta u svetu. U Beogradu je profesor na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA). Direktor je Instituta za strategiju i konkurentnost tog fakulteta.
Objavio je veliki broj radova u međunarodnim časopisima. Glavni je urednik časopisa “Finansije”, koji izdaje Ministarstvo finansija Vlade Srbije.
Obavljao je funkciju ministra privrede u Vladi Republike Srbije u periodu od 27. aprila 2014. godine do 4. avgusta 2014. godine. Potom je imenovan za ministra finansija, i tu funkciju obavljao je do avgusta 2016. godine. Na mestu ministra finansija bio je i u mandatu od avgusta 2016. do juna 2017. godine.
Govori engleski i ruski jezik. Oženjen, otac dvoje dece.
Goran Knežević, ministar privrede
Rođen je 1957. godine u Banatskom Karlovcu. Osnovnu i srednju školu završio je u Zrenjaninu, a diplomirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.
Od 1983. do 1990. godine radio je u Kombinatu „Servo Mihalj Zrenjanin“, a od 1990. do 2000. godine obavljao funkciju generalnog direktora kompanije „Servo Mihalj Turist“.
Bio je predsednik Izvršnog odbora SO Zrenjanin i poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Od 2004. do 2009. godine bio je na funkciji predsednika Opštine Zrenjanin, nakon čega i prvi gradonačelnik Zrenjanina.
Kao gradonačelnik Zrenjanina bio je dobitnik prestižnog priznanja “Gradonačelnik s vizijom” kao najbolji lider jedne lokalne samouprave u Srbiji, dok je Zrenjanin istovremeno proglašen “Gradom budućnosti”.
Aktivno se bavio sportom kao košarkaš zrenjaninskog “Kombinata Servo Mihalj”, novosadske “Vojvodine” i beogradskog “Partizana”.
Od 2005. do 2006. godine obavljao je funkciju predsednika Košarkaškog saveza Srbije i Crne Gore.
Bio je ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u Vladi Republike Srbije od jula 2012. do septembra 2013. godine.
Obavljao je posao savetnika generalnog direktora NIS a.d. Novi Sad od oktobra 2013. do kraja juna 2014. godine, kada je imenovan na funkciju člana Odbora direktora NIS a.d. Novi Sad.
Bio je ministar privrede od avgusta 2016. do juna 2017. godine. Član je Srpske napredne stranke. Oženjen, otac četvoro dece.
Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
Rođen je 1977. godine u Sremskoj Mitrovici. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u rodnom gradu. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu.
Izabran je za narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije 2004. godine i tu dužnost je obavljao do 2008. godine. Funkciju gradonačelnika Sremske Mitrovice obavljao je u dva mandata, od 2008. do 2016. godine.
Bio je ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine od avgusta 2016. do juna 2017. godine.
Član je Predsedništva SNS od 2016. godine. Oženjen, otac dvoje dece.
Goran Trivan, ministar za zaštitu životne sredine
Rođen je 1962. godine u Kladovu. Završio je Šumarski fakultet, odsek Pejzažna arhiktetura.
Bio je ministar za omladinu i sport 1991. godine. Nakon toga radio je u JP ”Srbijašume”, najpre kao direktor Biroa za projektovanje, planiranje i razvoj, a kasnije je postavljen na mesto Izvršnog direktora te kompanije.
Član je Socijalističke partije Srbije, bio je koordinator SPS-a za Timočku krajinu.
U februaru 2016. godine izabran je za potpredsednika GO Beograd.
Na mesto sekretara za zaštitu životne sredine Grada Beograda postavljen je 2008. godine.
Aleksandar Antić, ministar rudarstva i energetike
Rođen je 1969. godine u Beogradu. Po zanimanju je diplomirani ekonomista.
U periodu od 1992. do 2013. godine bio je odbornik u Skupštini opštine Zvezdara u dva mandata i tri puta je biran za odbornika u Skupštini grada Beograda. Od 2004. do 2008. godine obavljao je funkciju predsednika Odborničke grupe SPS u Skupštini grada Beograda.
Funkciju predsednika Skupštine grada Beograda obavljao je u dva mandata, od decembra 2008. do maja 2012. i od juna 2012. do septembra 2013. godine, kada je izabran za ministra saobraćaja u Vladi Republike Srbije. Na toj funkciji bio je do aprila 2014. godine. Od aprila 2014. do avgusta 2016. godine bio je ministar rudarstva i energetike, a istu funkciju obavljao je i u periodu od avgusta 2016. do juna 2017. godine.
Vršio je funkciju predsednika Skupštine privrednog društva „Jat tehnika” od novembra 2008. do septembra 2013. godine, i bio je član Upravnog odbora “Jat ervejza” od jula 2005. do novembra 2007. godine.
Na parlamentarnim izborima 2012. godine izabran je za narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Bio je član Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, Odbora za evropske integracije i član Parlamentarne delegacije u Parlamentarnoj skupštini OEBS-a.
Član je Upravnog odbora Fonda za razvoj Republike Srbije. Zamenik je predsednika SPS i član Predsedništva SPS. Odlikovan je Ordenom svetog Serafima drugog stepena od ruskog patrijarha Kirila.
Govori engleski jezik. Otac jednog sina.
Jadranka Joksimović, ministar za evropske integracije
Rođena je u Beogradu 1978. godine. Diplomirala je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu 2002/03. na smeru Međunarodni odnosi, i završila master studije na Fakultetu za ekonomiju i političke nauke na Univerzitetu „ALFA“ u Beogradu 2011/12. godine.
Bila je dobitnik stipendije Ambasade Kraljevine Norveške za „Generaciju koja obećava“ 2001. godine, a 2000/01. godine i stipendije Fonda za talente Vlade Srbije “Za najtalentovanije studente u Srbiji“.
Bila je učesnik EUVP (European Visitors Programme) – programa za upoznavanje sa institucijama Evropske unije, Brisel/Strazbur 2009. godine.
Karijeru je započela kao demonstrator na Fakultetu političkih nauka.
U Srpskoj radikalnoj stranci je od 2005. do 2007. godine radila kao saradnik Aleksandra Vučića za međunarodne odnose, kao i u redakciji časopisa „Velika Srbija“.
Jedan je od potpisnika – osnivača Srpske napredne stranke 2008. godine. Tokom 2008. i 2009. godine radila je u Narodnoj skupštini Republike Srbije kao stručni saradnik poslaničke grupe „Napred Srbijo“.
U maju 2012. godine izabrana je za narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije sa liste Srpske napredne stranke.
U Skupštini Srbije obavljala je dužnost predsednika Odbora za kontrolu službi bezbednosti. Tokom njenog predsedavanja značajno su unapređeni kontrolni mehanizmi rada ovog odbora nad službama bezbednosti.
Bila je i član Odbora za evropske integracije, član Zajedničkog odbora za stabilizaciju i pridruživanje, član Stalne delegacije parlamentarne skupštine Saveta Evrope, šef delegacije Centralnoevropske inicijative, kao i predsednik Grupe prijateljstva sa Turskom.
Od aprila 2014. do avgusta 2016. godine bila je ministar bez portfelja zadužen za evropske integracije, a istu funkciju obavljala je i u periodu od avgusta 2016. do juna 2017. godine.
Učestvovala je na brojnim seminarima i međunarodnim konferencijama, kao i na više sastanaka Unapređenog stalnog dijaloga Srbije i EU.
Član je GO i Predsedništva Srpske napredne stranke. Obavlja dužnost internacionalnog sekretara Srpske napredne stranke.
Aktivno govori engleski jezik, služi se nemačkim jezikom.
Nela Kuburović, ministar pravde
Rođena je 1982. godine u Sarajevu. Diplomirala je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2005. godine. Tokom studija, pohađala je dvogodišnju nastavu u okviru programa „Pravna klinika“. Bila je stipendista Fonda za mlade talente Vlade Republike Srbije.
Od februara 2006. godine radila je u Prvom opštinskom sudu u Beogradu, gde, nakon volonterskog staža i pripravničke prakse, postaje sudijski pomoćnik. Pravosudni ispit položila je 2008. godine.
Od decembra 2008. do avgusta 2009. godine radila je u Ministarstvu pravde, kao savetnik za pružanje stručne pomoći Visokom savetu pravosuđa. Nakon obrazovanja Administrativne kancelarije Visokog saveta sudstva, u avgustu 2009. godine, zasnovala je radni odnos u Sektoru za normativne poslove, a od maja 2013. godine bila je načelnik Odeljenja za statusna pitanja sudija u Visokom savetu sudstva.
Bila je angažovana u radnim grupama za izradu Nacrta Etičkog kodeksa sudija i Nacrta pravilnika za vrednovanje rada sudija i predsednika sudova, kao i u radu Komisije za odlučivanje o prigovoru sudijskih pomoćnika na rešenje predsednika suda o ocenjivanju.
Učestvovala je u studijskim posetama Visokom savetu sudstva Kraljevine Španije, disciplinskim organima za sudije u Francuskoj, a 2014. godine bila je na dvonedeljnoj praksi u Visokom sudskom i tužilačkom vijeću Bosne i Hercegovine.
Od jula 2014. godine do avgusta 2016. godine bila je pomoćnik ministra pravde za Sektor pravosuđa. Funkciju ministra pravde obavljala je od avgusta 2016. do juna 2017. godine.
Govori engleski, služi se španskim jezikom.
Branko Ružić, ministar državne uprave i lokalne samouprave
Rođen je 1975. godine u Zemunu. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka, na kojem je od 1996. do 1999. godine obavljao funkciju studenta-prodekana.
Od januara 2001. do decembra 2003. godine bio je narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Od 2004. do 2006. godine bio je poslanik u Skupštini državne zajednice Srbija i Crna Gora. U tom sazivu bio je i član Odbora za evropske integracije Skupštine državne zajednice, kao i član Parlamentarne skupštine Saveta Evrope u Strazburu.
U sazivu Narodne skupštine Srbije od 2008. do 2012. godine bio je narodni poslanik i predsednik poslaničke grupe SPS–JS, kao i član stalne delegacije Skupštine u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, gde je bio član Političkog komiteta i član Komiteta za ljudska prava.
Na izborima 2012. godine ponovo je izabran za narodnog poslanika u parlamentu Srbije.
Bio je ministar bez portfelja zadužen za evropske integracije u Vladi Republike Srbije rekonstruisanoj 2. septembra 2013. godine.
Nakon izbora 2014. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika. Potpredsednik je Socijalističke partije Srbije.
Govori engleski jezik. Oženjen, otac dvoje dece.
Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja
Rođen je u Beogradu 1970. godine. Master je ekonomskih nauka u oblasti Međunarodno bankarstvo i finansije. Završava doktorske studije i u fazi je prijave doktorske disertacije iz oblasti ekonomskih nauka, sa usmerenjem na finansijsku kontrolu, upravljanje, izveštavanje i reviziju, Univerzitet Privredna akademija, Novi Sad.
Završio je Školu nacionalne odbrane – Visoke studije bezbednosti i odbrane.
Profesionalno iskustvo sticao je na rukovodećim pozicijama u oblasti finansijskog i izvršnog menadžmenta u renomiranim domaćim i međunarodnim kompanijama (Comtrade, Kabel-X i druge).
Usko je usmeren na međunarodne finansije i bankarstvo, finansijsku kontrolu i upravljanje, finansijsko izveštavanje i reviziju. Objavio je više radova u vodećim domaćim i stranim naučnim i stručnim časopisima iz ekonomije i finansija.
Predsednik je Političkog saveta za rodnu ravnopravnost Vlade Republike Srbije i nacionalni direktor za naoružanja.
Stekao je više uglednih profesionalnih sertifikata. Dobitnik je, između ostalih, i nagrade „Mihailo Petrović-Alas“ iz oblasti matematike. Član je udruženja Mensa Srbija.
Obavljao je dužnost državnog sekretara Ministarstva odbrane do marta 2016. godine, kada je izabran za ministra odbrane. Tu funkciju obavljao je do avgusta 2016. godine. Na mestu ministra odbrane bio je i u mandatu od avgusta 2016. do juna 2017. godine.
Govori engleski i ruski jezik.
Oženjen je, otac je sina i ćerke.
Mladen Šarčević, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja
Rođen je 1957. godine u Beogradu. Diplomirao je na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu, odsek geografija.
Postdiplomske studije završio je u Centru za multidisciplinarne studije Beogradskog univerziteta, smer zaštita životne sredine. Bio je direktor OŠ „Nikola Tesla“ u Beogradu i rukovodio stručnim aktivima direktora škola.
Osnovno opredeljenje mu je rad na kvalitetnom obrazovanju. Osim Obrazovnog sistema „Ruđer Bošković“, kojim trenutno rukovodi, osnivač je više privatnih škola kako u Srbiji, tako i u regionu.
U profesionalnoj karijeri radio je na uvođenju visokih standarda u douniverzitetskom obrazovanju, kao i na uvođenju najuglednijih međunarodnih obrazovnih programa u naš obrazovni sistem.
Bio je ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja od avgusta 2016. do juna 2017. godine. Oženjen, otac dvoje dece.
Zlatibor Lončar, ministar zdravlja
Rođen je 1971. godine u Beogradu. Diplomirao je 1997. godine na Medicinskom fakultetu u Beogradu.
Za direktora Urgentnog centra (UC) Kliničkog centra Srbije (KCS) imenovan je 2012. godine. Prethodno je obavljao funkciju načelnika Intenzivne nege na odeljenju Hirurgije I Klinike za Urgentnu hirurgiju UC KCS.
Tokom obavljanja funkcije direktora Urgentnog centra formirao je Odeljenje za transplantaciju jetre i predvodio je tim koji je uradio prvu transplantaciju jetre u Urgentnom centru. Na mesto načelnika Odeljenja za transplantaciju postavljen je 2013. godine.
Završio je specijalistički kurs iz hepatobilijarne hirurgije u bolnici “Hamersmit” u Londonu 2001. godine. U istoj ustanovi se usavršavao i tokom 2006. godine.
Specijalizaciju iz opšte hirurgije završio je 2003. godine. Trenutno završava doktorsku disertaciju.
Tokom 2011. godine završio je specijalistički kurs iz transplantacione hirurgije jetre u Kraljevskom koledžu u Londonu, a tokom 2012. i 2013. godine usavršavao se u oblasti transplantacione hirurgije jetre u KBC “Merkur” u Zagrebu.
Bio je ministar zdravlja od aprila 2014. do avgusta 2016. godine, i od avgusta 2016. do juna 2017. godine.
Govori engleski jezik. Oženjen, otac jednog deteta.
Aleksandar Vulin, ministar odbrane
Rođen je 1972. godine u Novom Sadu. Završio je Pravni fakultet u Kragujevcu.
Bio je pomoćnik direktora marketinga u firmi „Super pres“ od 2000. do 2002. godine. Nakon toga, bio je direktor marketinga u firmi „Color press“ od 2003. do 2007. godine, a zamenik generalnog direktora „Color media international“ od 2007. do 2012. godine.
Bio je odgovorni urednik nedeljnika „Pečat“ i kolumnista u više dnevnih i nedeljnih listova.
Biran je za odbornika u Opštini Rakovica, odbornika u Skupštini grada Beograda, kao i za narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Za direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju izabran je u avgustu 2012. godine. Tu funkciju obavljao je do septembra 2013. godine, kada je imenovan za ministra bez portfelja zaduženog za Kosovo i Metohiju. Na toj funkciji bio je do aprila 2014. godine.
Od tada pa do avgusta 2016. godine, kao i u mandatu od avgusta 2016. do juna 2017. godine, obavljao je funkciju ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Osnivač je Jugoslovenske levice, koju je napustio 1998. godine, kada je vršio funkciju zamenika predsednika. Socijalističkoj partiji Srbije pristupio je na Šestom kongresu i tom prilikom izabran je za člana Izvršnog odbora. Iz SPS se povukao 2007. godine i sa akademikom Mihailom Markovićem formirao je Pokret socijalista, čiji je i danas predsednik.
Oženjen, otac dva sina.
Vanja Udovičić, ministar omladine i sporta
Rođen je 1982. godine u Beogradu. Završio je Fakultet organizacionih nauka, diplomirani je inženjer organizacionih nauka.
Kapiten je vaterpolo reprezentacije Srbije i jedan od najboljih vaterpolista sveta, koji je za reprezentaciju odigrao 284 utakmice i postigao 330 golova.
Sa reprezentacijom je postigao sledeće uspehe: 2002. godine bronzana medalja na Svetskom prvenstvu, 2003. godine zlatna na Evropskom i bronzana medalja na Svetskom prvenstvu, 2004. godine srebro na Olimpijskim igrama i srebro u Svetskoj ligi, 2005. godine zlatna medalja na Svetskom prvenstvu i zlato u Svetskoj ligi, 2006. godine zlato na Evropskom prvenstvu i zlato u Svetskoj ligi.
Takođe, 2007. godine osvojio je zlato u Svetskoj ligi, 2008. godine zlato u Svetskoj ligi, srebrnu medalju na Evropskom prvenstvu i bronzu na Olimpijskim igrama, 2009. godine bronzu u Svetskoj ligi, zlato na Međunarodnim igrama i zlato na Svetskom prvenstvu.
Zlato u Svetskoj ligi osvojio je i 2010. godine, kao i zlato na Svetskom kupu i bronzu na Evropskom prvenstvu, 2011. godine bio je osvajač zlata u Svetskoj ligi i srebra na Svetskom prvenstvu, 2012. godine zlata na Evropskom prvenstvu i bronze na Olimpijskim igrama, a 2013. godine zlata u Svetskoj ligi.
Igrao je u klubovima Partizan, Jadran, Posilipo, Pro Reko, Mladost, Radnički.
Obavljao je funkciju ministra omladine i sporta u Vladi Republike Srbije od septembra 2013. do aprila 2014. godine, u mandatu od aprila 2014. do avgusta 2016. godine, kao i od avgusta 2016. do juna 2017. godine.
Vladan Vukosavljević, ministar kulture i informisanja
Rođen je 1962. godine u Beogradu. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu. Imao je nekoliko studijskih boravaka u Francuskoj i Nemačkoj. Pohađao je postdiplomski specijalistički kurs na Pravnom fakultetu na temu Međunarodni ugovori.
Radio je u spoljnoj trgovini, u beogradskom preduzeću “Univerzal”. Bio je direktor i vlasnik preduzeća za promet nekretninama i pružanje pravnih usluga.
Od 2002. godine je direktor i suvlasnik preduzeća za odnose s javnošću ”Logos public Relations”.
Pisao je tekstove za “Pravnik”, “Književnu reč” i NIN.
Od 2004. godine je član Krunskog saveta porodice Karađorđević, a bio je i potpredsednik Upravnog odbora Zadužbine Miloš Crnjanski.
Na mesto sekretara za kulturu Grada Beograda imenovan je 2013. godine.
Bio je ministar kulture i informisanja u periodu od avgusta 2016. do juna 2017. godine.
Govori engleski i francuski jezik.
Slavica Đukić-Dejanović, ministar bez portfelja zadužen za populacionu politiku
Rođena je 1951. godine u Rači. Osnovnu školu i gimnaziju završila je u Kragujevcu, a Medicinski fakultet, magistarske i doktorske studije i specijalizaciju neuropsihijatrije na Medicinskom fakultetu u Beogradu.
Bila je poslanik u Skupštini Republike Srbije u više mandata, a od 2000. do 2006. godine poslanik u Saveznom parlamentu SR Jugoslavije i državne zajednice Srbija i Crna Gora.
U prelaznoj Vladi Republike Srbije bila je ministar za brigu o porodici i član Interparlamentarne unije.
Redovni je profesor i šef Katedre za psihijatriju, kao i prodekan za međunarodnu saradnju Medicinskog fakulteta u Kragujevcu. Obavljala je funkciju prorektora na Univerzitetu u Kragujevcu i direktora Kliničko-bolničkog centra u Kragujevcu u periodu od 1993. do 2000. godine. Bila je osnivač dnevne Psihijatrijske bolnice i potpredsednik Psihijatrijske sekcije Srbije u dva mandata.
Obavljala je funkciju predsednika Narodne skupštine Republike Srbije od 2008. do 2012. godine. Bila je i vršilac dužnost predsednika Srbije od početka aprila do kraja maja 2012. godine.
Od 2012. do 2014. godine bila je ministar zdravlja u Vladi Republike Srbije. Od 2014. godine je direktor Klinike za psihijatrijske bolesti “Dr Laza Lazarević” u Beogradu.
Od avgusta 2016. do juna 2017. godine obavljala je funkciju ministra bez portfelja zaduženog za demografiju i populacionu politiku.
Član je Socijalističke partije Srbije od njenog osnivanja 1990. godine. Udata, majka jednog sina.
Milan Krkobabić, ministar bez portfelja zadužen za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća
Rođen je 1952. godine u Kačarevu. Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.
Radno i stručno iskustvo stekao je radeći na bankarskim i finansijskim poslovima – od bankarskog pripravnika do direktora finansijske organizacije sa potrebnom saglasnošću Narodne banke Srbije.
U periodu od 2008. do 2012. godine obavljao je funkciju zamenika gradonačelnika Beograda.
U septembru 2012. godine imenovan je na funkciju generalnog direktora JP “Pošte Srbije”, koju je obavljao do avgusta 2016. godine.
Od tada pa do juna 2017. godine bio je ministar bez portfelja zadužen za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća.
Posebna oblast njegovog interesovanja i rada jeste privredna oblast zanatstva, malih i srednjih preduzeća. Učestvovao je u osmišljavanju, izradi i realizaciji velikog broja projekata vezanih za navedeni privredni segment.
Inicijator je i kreator prvog celovitog koncepta socijalnog preduzetništva u našoj zemlji (uključujući i nacrt zakona), kojim se pored javnog i realnog sektora privređivanja, otvara i treći sektor – sektor socijalnog preduzetništva.
Jedan je od osnivača i predsednik Partije ujedinjenih penzionera Srbije. Bio je narodni poslanik i predsednik poslaničke grupe PUPS u Skupštini Srbije.
Oženjen, otac dvoje dece.
Nenad Popović, ministar bez portfelja zadužen za inovacije i tehnologiju
Rođen je 1966. godine u Tuzli. Diplomirao je na Mašinskom fakultetu u Beogradu, a magistrirao i doktorirao na ekonomskim naukama u Moskvi.
Neposredno nakon završetka studija, 1992. godine, dobio je posao u Moskvi, u švajcarskoj kompaniji “Euromin”, gde se bavio trgovinom proizvoda obojene i crne metalurgije do 1994. godine. Te godine osniva sopstvenu kompaniju, koja će prerasti u ABS Holdings, u čijem je sastavu 10 fabrika proizvođača elektroenergetske opreme u Rusiji i šest u Srbiji.
Objavio je dve knjige i više od 40 naučnih radova, a od 2000. godine na Univerzitetu Lomonosov predaje osnove globalnih korporacija.
Obavljao je funkciju potpredsednika Koordinacionog centra Srbije za Kosovo i Metohiju od juna 2006. godine do maja 2007. godine. Od februara 2006. godine bio je na čelu Ekonomskog tima za Kosovo i Metohiju i jug Srbije.
Tokom 2006. godine postavljen je na funkciju potpredsednika Koordinacionog tela Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa, a u septembru 2007. godine imenovan je za zamenika predsednika ovog vladinog tela.
Bio je narodni poslanik u redovima Demokratske stranke Srbije (DSS) u dva saziva (2008. i 2012. godine), dok je od 2012. godine bio i potpredsednik Narodne skupštine.
Nakon parlamentarnih izbora 2014. godine podneo je ostavku na mesto potpredsednika DSS, a ubrzo i napustio ovu stranku.
U decembru 2014. godine osniva Srpsku narodnu partiju, čiji je predsednik.
