Iako veoma popularan u svetu, društveno koristan rad, ili rad u javnom interesu, kao alternativa zatvorskoj ili novčanoj kazni, u Srbiji je i dalje nepoželjan.

 

Građani Srbije se pre odlučuju da svoje kazne plate ili odsluže u zatvoru, nego da čiste ulice ili se staraju o starim i bolesnim licima!

Prema podacima prekršajnog suda u Beogradu, taj sud je od 1. marta 2014, kada je uvedena ta mogućnost, izrekao 2.223 kazne rada u javnom interesu umesto novčane kazne, što čini tek 1,12 odsto svih izrečenih zamena kojih je protekle tri i po godine u ovom sudu bilo 198.142, naveo je predsednik tog suda Milan Marinović. 

Kako je zamena novčane kazne za rad u javnom interesu – dobrovoljna, odnosno okrivljeni mora da bude saglasan sa njom ili da sam traži tu opciju, okrivljeni su prema ovim podacima u skoro 99 odsto slučajeva pre pristajali na prinudnu naplatu ili zamenu novčane kazne zatvorom. 

Inače, novčana kazna se menja po principu hiljadu dinara – dan zatvora, ili hiljadu dinara – osam sati društveno korisnog rada. 

Moguće je izreći najmanje 20 sati, a najviše 360 sati rada u javnom interesu.

Kao samostalnu kaznu koju je od prošle godine moguće izreći za prekršaj iz Zakona o javnom redu i miru, Prekršajni sud još nije izrekao nijednu pravosnažnu presudu sa kaznom rada u javnom interesu, rekao je Marinović, koji se zalaže da se ta kazna uvede i za neke prekršaje predviđene Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima. 

Da Srbi nerado rade u javnom interesu pokazuje i primer iz 2014. godine, kada je Prekršajni sud u Beogradu nakon majskih poplava sve prekršajne naloge menjao radom u javnom interesu i to u Obrenovcu. 

Marinović navodi da se sud na taj korak odlučio u nameri da učini dobro svima, pa je mahom novčane kazne od 5.000 menjao za rad u javom interesu 

Od oko 2.500 tih rešenja, 666 njih je postalo pravosnažno i poslato Povereniku za izvršenje alternativnih sankcija. Od toga 37 lica je platilo kaznu, a samo jedan čovek je kaznu odradio, kaže Marinović. 

On je takođe ukazao na problem dugotrajne procedure zamene i kratkog roka zastarelosti za izvršenje pravosnažnog rešenja od dve godine. 

Prema njegovim rečima, u praksi se često dešava da okrivljeni kome je novčana kazna preinačena u zatvorsku, pred sudom traži zamenu u društveno korisni rad, ali do toga ipak ne dođe, jer jednostavno ne uspeva da se dogovori s poverenikom za izvršenje sankcije o tome šta će konkretno raditi umesto da ide u zatvor ili da plati kaznu. 

U tom slučaju poverenik mora da obavesti sud o tome, a sud treba opet da promeni svoje rešenje i kaznu preinači u zatvor, dok vreme prolazi i rok od dve godine za izvršenje zastareva. 

Marinović kaže da bi povećenje roka zastarelosti na četiri godine otklonilo ovaj problem, i očekuje da u budućnosti sistem društveno korisnog rada i u Srbiji profunkcioniše kao na zapadu. 

Osim za prekršaje, ova kazna može da se izrekne za blaga krivična dela za koja je zaprećena kazna do tri godine zatvora.