Nemam običaj da kolumne počinjem upravnim govorom, ova je izuzetak. Zbog toga, neka čitalac zanemari dve uvodne rečenice, neka se ponaša kao da ne postoje, i posveti se stvarnom početku ove priče i tumačenju upravnog govora.
„Ovaj sastav od 15 članova priliči Srbiji i Demokratskoj stranci. Manji i lošiji od ovoga Srbija ne zaslužuje, a ni Demokratskoj stranci ne priliči manje i lošije od ovog tima”, rekao je Bojan Pajtić na Sednici Glavnog odbora, na obeležavanju 25 godina rada stranke i promocji vlade u senci.
Najpre, šta u Pajtićevom sistemu vrednosti i brojeva znači manji sastav. Manji broj članova vlade, članovi niži rastom ili nešto čije značenje zna samo on!? Izricanje takve kvalifikacije samo po sebi je loše, politički neubedljivo, nezrelo, da ne upotrebim neki grublji izraz. Uz Pajtićevo „manji” sleduje i „lošiji” u kontekstu koji tumačimo kao: ovo je najbolje što Demokratska stranka trenutno ima. Wrong! U toj stranci postoji bar isto toliko sposobnih i ništa „manje boljih”.
Manji i lošiji tim Srbija i DS ne zaslužuju, retorika je koja zveči prazninom kao kontejner posle pražnjenja u utrobu kamiona „đubretarca”. Da li je moguće da iko očekuje da Srbija dobije „manji” i „lošiji” tim? Da li je Pajtić promislio pre no što je rečeno izgovorio ili mu se omaklo? U ovo drugo opravdano sumnjam. Ono o manjem moglo bi da se diskutuje, moglo bi da bude i manje resora u senci, ali Pajtićevo o „lošijem” sasvim je prozaična poštapalica koja govori da ni sam nije ubeđen u vrednost ekipe koju je inaugurisao i smestio u senku.
Ono što bi trebalo da se podrazumeva jesu upravo kredibilitet, stručnost, iskustvo, poštenje i sposobnost članova vlade u senci. Srbija zaslužuje bolje, mnogo bolje. No, nespretnom retorikom, politički smušenom, Pajtić je izjavom „Srbija ne zaslužuje lošiji tim” obezvredio kvalitet svoje ekipe i simpatizere Demokratske stranke doveo u dilemu. Ostavio im je mogućnost da se zapitaju da li je postojala i opcija lošijeg tima.
A sad jedno retoričko pitanje za predsednika vlade u senci: da li je moguće da posle decenija provedenih u političkom životu, u obavljanju odgovornih funkcija, i s čela stranke, izgovara notorne besmislice?
Demokratska javnost očekivala je da sazna ko će, najzad, biti u sastavu Pajtićevog tima, ali nikako se nije nadala da će – i pre zvaničnog početka njenog postojanja u senci – njen predsednik dovoditi u sumnju kvalitet odabranih. Pajtić svojim nesnalaženjem i rogobatnim političkim rečnikom pravda odabir saradnika i istovremeno kao da preti demokratski orijentisanoj javnosti: mogli ste da dobijete i lošiji tim! Ako je to poenta njegovog izlaganja, da odmah stavimo tačku na ovu priču. I na njegov upravni govor.
Koliko se sećam – a sećanje me srećom služi – kada je onomad najavljivano formiranje vlade u senci postojala je mogućnost da u njoj sede i članovi još nekih opozicionih stranaka. U sastavu koji je Pajtić saopštio takvih nema. Zagubili se u njegovoj senci. Nema ni Borka Stefanovića, koji, kako moji izvori kažu, zbog obaveza u Parlamentu nije deo Pajtićeve „najmanje” ekipe koja uz to nije ni „najlošija”. Bez Borka jeste lošija. Što reče Bregoviće u onoj pesmi: A moglo je gore!
Sećanja radi, na stranama ovog glasila, 20. januara u kolumni „Vladavina senki” našao sam za shodno da nagovestim: „Bojan Pajtić, poput vojvođanskog bana – kojem za tu ulogu ozbiljno konkuriše Nenad Čanak – razvodnjeno i neubedljivo vodi stranku tako što njena politika sa svim nekretninama stoji u mestu. Mlitavo, mlako, retorički isprazno; opisu bi najviše odgovarao izraz koji nije pristojno navoditi. Pojedinci iz DS-a, Gordana Čomić i, pre svih, Borko Stefanović, najglasniji su i najefikasniji skupštinski predstavnici svojih birača. Ali te dve laste ne čine jato”. Gotov citat. Januarski.
A sad o jatu. Nastupiće u formaciji 4-4-2: Pajtić – Šutanovac, Čomić, Vučković, Lutovac – Paunović, Šumarac, Higl, Stojković – Stefanović, Grubač. Klupa: Antić, Čemerlić Adžić, Dragović, Balašević. Redosled imena je onakav kakvog su ga prenele agencije. Možda Pajtić, ipak, zaigra u nekoj drugoj formaciji, recimo „katanaćo”. I to bi bila ta petnaestočlana vlada koja od večeras deluje u senci. I iz senke.
I umesto upravnog govara, samo malo istorije. Beara, Stanković, Crnković, Čajkovski, Horvat, Boškov, Ognjanov, Mitić, Vukas, Bobek, Zebec. Ima li ovaj sastav ikakve veze s temom. Nikakve. Osim što je to bilo jedanaest najboljih koji će za vjek vjekova ostati najpoznatiji tim koji se pamti i imena koja se izgovaraju kao pesmica, naizust. Kada ih je Tirke selektirao nije izgovarao nebule o „malom” i „lošijem”. Izveo ih je na travu i rekao im: „Momci, igrajte i pobedite!” I pobedili su. I protivnike, i vreme. Njihovom i Tirketovom zaslugom, ni na jedno od tih imena nikada nije pala senka.
