Posle Akva parka, fontane u obliku jagode, Zoo vrta, Muzeja voštanih figura, olimpijske vatre i (u najavi) Olimpijskih igara (!), Jagodini nedostaje još samo veštački vodopad pa da se upiše na spisak metropola koje sve to nemaju.
Zvuči kontradiktorno, zar ne? Imati sve nabrojano, a biti među onima koji sve to nemaju. I jeste glupavo. No, i to ima svoje zašto, jer jagodinski gradonačelnik egzotičnog nadimka umišlja da je grad kojim upravlja metropolis samo zbog nekoliko izbetoniranih rupa za kupanje, jedne žirafe, nešto gmizavaca i majmuna i, uvoštanjenih figura Svetog Save, Vojislava Koštunice i Vlada Divca, dok je vosak za figuru „srpske majke” u fazi topljenja.
Istini za volju, nema grada na svetu koji sve to ima, a i koji će im figura doktora Koštunice, Cece Ražnatović ili daždevnjak u kavezu?!
Majmune mogu i od nas da pazare. Ali ono što sigurno neće moći da kupe – ukoliko se ne raspiše tender i za novo čudo u Jagodini – jeste veštački vodopad čiju izgradnju ovih dana najavljuje Dragan Marković Palma. Možda se nekom dopadne da njime ukrasi svoju metropolu, plati po profakturi , natovari vodopad na kamion i odnese ga da zaliva papriku.
Prema Markovićevom planu veštački vodopad, najveći na Balkanu (ovu tvrdnju valjalo bi proveriti!?), biće gotov do kraja meseca i diviće mu se svaki putnik namernik koji je prethodno umočio kupaće gaće u Akva parku, fotografisao se pored kaveza s golubovima lepezanima i otišao da „uživo” vidi Filipa Višnjića.
– Ne mogu vam objasniti slikovito kako će izgledati, ali sam siguran da će to biti jedna od najboljih turističkih atrakcija u Srbiji i na Balkanu – pohvalio se Marković.
Siromaštvo reči nije u stanju da deskriptivno dočara lepotu vodene bujice koja će se strmoglavce (i veštački) spuštati u neki rečni jaz ili kako se god zvala ta jagodinska vododerina.
– Oni koji dođu u Jagodinu, proći će, razgledaće vodopad, slikaće se pored njega – kaže Marković i dodaje da će uz vodopad posetioci „moći da se opuste i reše svoje psihičke probleme”.
Ovo sa slikanjem pored vodopada uklapa se u savremene trendove i tehnologije, socijalne mreže biće prepune selfija ispred vode koja se survava iza uslikanih osmeha. Opuštanje uz vodu je odvajkada poznato kao lekovita terapija, pod uslovom da se sedi kraj mirne vode, posmatra njen hod ili pogledom bludi negde u daljinu, dok reka nosi brige. Već vidim kako, pored vodopada koji nije banja, anskiozni i depresivni potežu put iz belog sveta da bi se na obalama vode koja pada u bezdan rešili tikova, noćnih mora i razgovora sa samima sobom. Uz huk vodopada neće moći da čuju ni svoje svoje misli.
Fontana u obliku jagode, otvorena je u izletištu „Potok” i takođe je, prema Markovićevim rečima, još neviđena atrakcija koja će „proizvoditi turiste, svakog dana je puno turista, zahvaljujući fontani koju smo napravili, a ne postoji takva fontana u Srbiji”. Fontana, „Potok”, Akva park, veštački vodopad, sve su to objekti čija je osnova voda, što i ne treba da čudi s obzirom da ih, kao jedinstvene u Srbiji, i u svetu, promoviše neko kome je nadimak Palma. Večito žedna.
Šta bi u Jagodini mogao da bude sledeći građevinski poduhvat, a da ima veze s vodom, sumnjam da iko može da pogodi. Na internet-sajtu koji objavljuje informacije iz tog kraja navodi se da hidrografske potencijale Jagodine čine relativno siromašne podzemne i površinske vode, a da su se izdani – geološke sredine potpuno ili delimično zasićene podzemnim vodama – tokom poslednjih 15-20 godina spustili na 5-10 metara u kotlini, 10-15 metara na pobrđima i na 15-25 metara u višim delovima. Isti sajt informiše građane o čestim nestašicama vode, zbog čega meštani sela u okolini Jagodine vodu imaju svega dva ili tri sata dnevno. Voda za piće bakteriološki je neispravna u 70 odsto seoskih vodovoda u jagodinskoj opštini.
U većinu seoskih vodovoda decenijama nije ulagano, mreža je dotrajala, pa su meštani primorani da vodu za piće kupuju, a mašine za pranje veša i bojlere mogu da ponude nekom budućem jagodinskom muzeju bele tehnike. Zbog toga im je, valjda, Palma sagradio Akva park da imaju gde da se okupaju. Kad predahnu od poljskih radova. Subotom. Onda je sasvim legitimo pitanje opravdanosti postojanja nekakvog vodopada kom će se diviti turisti s „pametnim” telefonima. Kad se ovekoveče ispred vodene zavese neka skoknu u bilo koje selo u okolini Jagodine da urade poneki selfi pored česama suvih kao barut. I one, česme, mogle bi uskoro da dobiju drugačiju namenu i budu nešto što svet sigurno nije video. Česme od voska.
