Olako davanje ličnih podataka može biti opasno. Zato je poverenik za zaštitu podataka ličnosti Srbije Rodoljub Šabić upozorio građane da, sem državnim službenicima, nisu obavezni da daju lične podatke.
Poverenik za zaštitu podataka ličnosti u Srbiji Rodoljub Šabić upozorio je građane da paze kome ostavljaju lične podatke, jer sve češće dobija informacije da kompanije ili prodavnice traže matične brojeve ili kopije ličnih karata građana, što je kršenje Ustava. Najveći problem neopreznog davanja ličnih podataka može biti krađa identiteta, što može proizvesti velike materijalne i pravne posledice
Kompanije ili prodavnice često traže matične brojeve ili kopije ličnih karata građana, što je kršenje Ustava, a i plodno tlo za krađu identiteta.
Problem je u čipu. Poverenik za zaštitu podataka ličnosti u Srbiji Rodoljub Šabić upozorio je građane da paze kome ostavljaju lične podatke, jer sve češće dobija informacije da kompanije ili prodavnice traže matične brojeve ili kopije ličnih karata građana, što je kršenje Ustava.
Najveći problem neopreznog davanja ličnih podataka može biti krađa identiteta, što može proizvesti velike materijalne i pravne posledice, navodi Al Džazira u TV prilogu.
Tako se već dve godine Jovan Nikolić bori da dokaže ko je, ali uzalud. Za Privredni sud i Agenciju za privredne registre Srbije on je i vlasnik kompanije s višemilionskim dugovima.
– Nisam ja taj Nikolić Jovan. Po ličnoj karti sam ja, ali po slici nisam – kaže Nikolić.
Svakog meseca na adresu ovog bravara iz Smedereva stižu računi i tužbe. Poslednji račun stigao je za uvoz kafe u vrednosti od 600.000 evra. Pre toga je stigla tužba nemačkih kompanija za neplaćenih 40 tona aluminijuma i 200 kamionskih guma.
– To su sve milionski dugovi, to nije na malo. To nije rađeno na malo – govori Nikolić.
Na njegovo ime registrovane su dve kompanije. Lična karta s njegovim podacima, ali ne i s njegovom slikom, nalazi se u dokumentaciji tih firmi. To može promeniti samo sudska odluka, ali policijska istraga još nije završena. Nikolić kaže da je žrtva krađe identiteta.
– Svuda mi traže ličnu kartu ili fotokopiju. Negde traže na uvid, a negde fotokopiju. Gde su tražili, ja sam morao da dajem. Verovatno je nešto tu muvano, uzeto – žali se Nikolić.
U policiji o ovom slučaju za sada ne govore, jer je istraga i dalje u toku. Od građana se u raznim situacijama traži da pokažu ličnu kartu na uvid, ostave njenu kopiju ili matični broj, a da taj zahtev nije došao od službenog lica. Problem je što građani imaju ustavno i zakonsko pravo da to odbiju, ali nisu svesni toga. Građani kažu da nisu krivi.
– Matični broj dajem bez problema. Negde gde treba, kao što je pošta. Tamo gde ljudi traže – kaže jedan građanin.
– Matični broj dajem vrlo retko. Ali, uvek dajem. Nije bilo potrebe da kažem ne, uvek dajem – dodaje drugi.
Primer Jovana Nikolića upozorava kako olako davanje ličnih podataka može biti opasno. Zato je poverenik za zaštitu podataka ličnosti Srbije Rodoljub Šabić upozorio građane da, sem državnim službenicima, nisu obavezni dati lične podatke.
– Suočeni smo sa situacijom da nećete dobiti posao, ili da nećete dobiti uslugu po koju ste otišli ako ne date neki podatak ili kopiju dokumenta. Najčešće birate kapitulaciju. I nisu tu građani krivi. Ja pozivam da pruže otpor i što više njih u takvoj situaciji kada traže kopiju dokumenta – rekao je Šabić.
U Srbiji je problem i loša zakonska regulativa koja štiti podatke građana, ali i, kako navodi Šabić, apsurdni podzakonski akti. Tako trgovci provode, kako navodi, neustavnu odredbu da građani kada menjaju robu moraju na računu ostaviti matični broj i potpis, navodi Al Džazira.
