Šta se dešava na tržištu nekretnina pitanje je koje je pokrenulo nekoliko ponuda stanova po veoma niskim cenama – ispod 500 evra po kvadratu u Novom Sadu.
Za kvadrat uknjiženog stana s centralnim grejanjem od 64 kvadratna metra u Petrovaradinu u Bloku 8 vlasnik traži 455 evra, a dvoiposoban stan od 63 kvadrata, takođe uknjižen, kod Železničke stanice prodaje se za 36.100 evra.
Direktor prodaje u Agenciji za promet nekretnina „Solis” Dragan Rabatić izjavio je za naš list da formiranje cene kvadrata na bazi ponuda takve vrste nisu pravilo, da je uvek bilo ekstremnih slučajeva u kojima su vlasnici nekretnina iz nekih razloga prodavali nekretnine ispod tržišne cene. Prosečna cena kvadrata u Novom Sadu kreće se od 800 do 1.150 evra, iako se može naći jeftinijih stanova, kao i skupljih.
Tako, na primer, za 47 kvadrata na Detelinari, 1. sprat, traži se 28.000 evra, za nov uknjižen dupleks stan od 103 kvadrata na Bulevaru cara Lazara 56.500, jednoiposoban nov stan od 51 kvadrat na Bulevaru Jovana Dučića 34.500, a za dvoiposoban stan od 70 kvadrata na Limanu 3 – 87.000 evra.
Radno mesto diktira stanovanje
Dragan Rabatić kaže da se američki način života preliva i na ostatak sveta, što će neminovno zahvatiti i Srbiju: nekretnina za veliki broj građana prestaje da bude trajno dobro, sve manji broj građana želi da bude vlasnik stana i kuće jer se stanuje tamo gde se radi, a posao čoveka seli iz mesta u mesto. Naša tradicija da se stan ili kuća ostavi u nasleđe moraće, očito, zbog nestabilnosti radnog mesta, da se napušta. Svako će morati da obezbedi sebe za života, a prognoze kažu da će se stambeno pitanje u najvećoj meri rešavati uzimanjem stana u najam.
“Objektivno, potražnja za stanovima je rapidno smanjena u odnosu na prethodne godine. Ima nešto interesovanja potencijalnih kupaca, ali je veoma malo realizovanih ugovora. Platežna moć stanovništva je svakim danom sve manja, ljudi su uglavnom zaokupljeni time kako da prežive mesec, a rešenje stambenog pitanja više nije prioritet”, kaže Rabatić.
U ponudi su većinom stanovi starije gradnje, ali ima nešto i novijih objekata, iako je novogradnja svedena na minimum. Grad je popunio gotovo sve prazne lokacije, tako da više i nema slobodnog mesta za izgradnju stambenih objekata, a zbog male potražnje za stanovima, niko i ne pokušava da započne investicioni ciklus u široj zoni grada.
A o tome kakve će biti cene prognoze su oprečne. Jedni smatraju da bi kvadrati trebalo još da pojeftine, dok ima mišljenja da će stanovi biti sve skuplji, sudeći po iskustvima zemalja koje su postale članice EU.
Naime, statistički podaci uglednih evropskih finansijskih institucija pokazuju da proces pridruživanja Evropskoj uniji dovodi do povećanja cene kvadrata pa se tako u narednim godinama mogu očekivati značajnija pomeranja i na domaćem tržištu nekretnina. Taj rast izazvan je prilivom stranih investicija, povećanjem prihoda građana i dostupnijim kreditima za kupovinu nekretnina. Podstanari bi rekli – daj bože.
