Najviše se razvode oni koji već imaju decu. Muškarci se na rastanak u proseku odlučuju sa 44 godine, a žene sa 41. Ako se ima u vidu i da Srbi sve kasnije stupaju u brak, onda je više nego jasno da od venčanja do razvoda ne prođe mnogo godina.

Priče o srebrnoj i zlatnoj svadbi za današnje generacije mladih zvuče kao mit. Ko još istinski veruje da će sa svojim partnerom ostati zajedno narednih 30 ili 40 godina? Ruku na srce, malo ko.

Zašto je to tako i zašto Srbi danas lakše dižu ruke od braka nego pre recimo 30 godina objasnio je psihoterapeut Nebojša Jovanović u razgovoru za Telegraf.rs.

Naime, on kaže da je faktora mnogo, ali se oni često svode na jednu istu stvar koju on naziva “fast food” stilom života.

“Fast food” stil života postoji u svim sferama, pa se tako prenosi i na brak. On se svodi na traženje brzih zadovoljenja. Čim nešto ne ide, to se odmah menja. Ljudi nemaju živaca da se posvećuju. Ni knjige se više ne čitaju ako su debele, a kamoli da se radi na krizi u braku. “Fast food” stil stvara očekivanje da život treba da bude lak, da se sve menja jednim klikom, pa kad prođe početno uzbuđenje i brak više ne štima, na njemu se ne radi, već se odustaje i ide dalje – naveo je Jovanović za Telegraf.rs.

pixabay.com

Budući da se živi teško, problemi brzo naiđu i stavljaju brak na test. Mlađe generacije naviknute su da krivicu traže u drugima i da beže od preuzimanja odgovornosti.

– Teško pronalaženje posla, male zarade, frustracije, nezadovoljstvo životom… Sve su to faktori koji dovode i do krize u braku, a ljudima je uvek kriv neko drugi, pa će odgovornost brže-bolje prebaciti na bračnog druga. Živeći tim “fast food” stilom, više se na razmišlja o ulaganju u nešto dugoročno. Zato se više ne veruje ni u monogamiju. Čim se strast potroši, traži se novo zadovoljstvo – zaključio je Jovanović.

Reklo bi se i da u ovoj negativnoj statistici idemo u korak sa svetom. Što i ne čudi jer smo “fast food” stil života i preuzeli sa Zapada. Tako podaci Eurostata pokazuju da se razvede više od 70 odsto brakova u Portugaliji, više od 60 odsto onih koji se sklope u Danskoj, Belgiji, Estoniji i Češkoj i oko 55 odsto brakova u Mađarskoj i Finskoj. Tačku na bračnu zajednicu stavi i svaki drugi bračni par u Rusiji, Francuskoj, Bugarskoj, Holandiji, Švedskoj i Ukrajini.

Od svih evropskih naroda samo Albanci, Makedonci i Crnogorci imaju niži procenat razvoda – manje od 15 odsto.



loading...