Verujem da će se većina žena složiti sa mnom, a da će me muškarci zbog ovoga isprozivati. U svakom slučaju, smatram da je podela na muško-ženske poslove smešna i da ne postoje poslovi koje samo žena mora da radi.
Iako sam vaspitana u prilično konzervativnoj porodici, gde tačno postoje poslovi koje rade žene a koje muškarci, nikada nisam bila pobornik ove podele i smatram da je to velika greška.
Odrasla na selu sa roditeljima, mama je bila ta koja je uvek kuvala, čistila, prala, dok je tata uglavnom obavljao „muške poslove“: sekao drva, prao automobil i sve ono što zahteva fizičku snagu.
Tatu sam samo jednom videla u kuhinji i to kada je morao da spremi ručak za sestru i mene jer je mama ležala u bolnici. Sećam se da smo se nas dve smejale kada smo ga prvi put videle za šporetom, ali znam da je taj ručak bio veoma ukusan.
Međutim, nikada ga nisam videla da pere sudove, drži četku za čišćenje ili usisava sobu. To je isključivo bio mamin posao. I tako je ostalo i dan danas.
Vremenom smo sestra i ja počele da menjamo mamu u čišćenju, dok je spremanje ručka i dalje ostala isključivo njena obaveza.
Zašto ja svom mužu danas ne dopuštam da sprovede ovu podelu u delo, koje se pridržava veliki broj ljudi u Srbiji, uglavnom u ruralnim mestima?
Zato što živimo u vremenu kada smo postali ravnopravni i kada žene rade muške poslove i obrnuto.
Tako ja na primer, peglam samo svoju odeću, a on pegla svoje stvari. Naravno, ispeglam mu nekada košulju, kada ne radim, ali ne želim da ga naviknem na to.
U mom braku ne postoji podela jer smatram da smo oboje sposobni za sve. Ručak i dalje ja spremam, jer ne volim da mi se meša u kuhinju, ali zato ume da spremi doručak. Moj suprug uvek pere sudove bez pogovora, postavlja sto, rasklanja posle ručka…
Njemu nije problem da obriše prašinu ili usisa stan, čak to radi i bolje od mene jer čisti do detalja i zavuče se u svaki kutak stana. Ja to uglavnom radim površno 🙂
Pored toga, nikada mu nije teško da oriba kupatilo, stavi veš na pranje ili izbaci smeće (iako na ovo moram da ga podsećam jer je pomalo zaboravan).
Sa druge strane, i ja radim neke „muške poslove“. Često perem auto ili ga usisam, menjam sijalice po stanu i zavijam šrafove. Nikada nisam čekala njega da zategne šraf na stolici ili da vrati osigurač koji je iskočio.
Ukoliko želimo da funkcionišemo kao par i naš dom održimo čvrstim i stabilnim, treba oboje da doprinesemo. Zato nikada neću dozvoliti da se ovo promeni, a tako ću sutradan učiti i svoju decu. Još samo da ga naučim da spremi par obroka za ručak, i moja misija će biti ispunjenja 🙂
