Vožnja nije "muška stvar", ali nekako muškarcima bolje ide, a ovo je moje mišljenje zašto je to tako!

 

“Znao sam, vozi žena!”… rečenica koju većina muškaraca izgovara kada vidi ženskog vozača. Pritom, kada to kažu, ne misle da pohvale njeno vozačko umeće. Upravo suprotno! Iako uvek stajem u  odbranu žena za volanom kada čujem tako nešto, moram da priznam, makar u sebi, da sam se kao vozač mnogo puta uverila da su muškarci u pravu!

Sve statistike su na strani žena i tu nije ništa sporno. Znamo da su one ređe učesnici saobraćajnih nesreća, manje prave prekršaje i tvrdim, voze pažljivije. Ipak, vožnja je stvar “osećaja”, a to je ono što mnogim pripadnicama lepšeg pola fali. 

 

Vožnja nije samo – sedneš u kola, okreneš ključ, držiš volan i menjaš brzine. Tokom i najkraćeg puta može da se desi niz nepredviđenih stvari – od toga da ti u jednosmernoj ulici naiđe auto iz suprotnog pravca, iako ti ideš ispravno, pa da moraš negde da se skloniš, do toga da te neki nervozni vozač “iseče” dok pokušavaš da skreneš.

Upravo u tim situacijama sam mnogo puta sretala “nesnađene” žene. One čvrsto drže volan sa obe ruke, glavu zabiju u šoferšajbnu i ne skreću sa svoje putanje, pa makar i bilo nemoguće da “prelete” preko drugog automobila.

Ono što mislim da ženama fali, a podvodim pod “osećaj” jeste sagledavanje “šire slike” tokom vožnje i predviđanje situacija unapred. Tipičan primer za to je situacija kada si u uskoj ulici i još u daljini vidiš da ti u susret ide drugi auto, pa ti unapred gledaš gde ćeš da se skloniš, iako to on možda uradi pre tebe. 

Ne tvrdim da je vožnja “muška stvar” zato što mislim da je to prevaziđena kategorija u 21. veku kada žene rade mnoge stvari barabar sa “jačim polom”. Stvar je samo u tome da vožnja muškarcima nekako bolje ide od većine žena. Naravno, ima mnogo “lepotica” koje bi mogle da stanu na crtu svakom muškom vozaču, ali su one u manjini. 

Verujem da su za ovako “stanje stvari za volanom” u dobroj meri krive emocije koje mi žene uplićemo svuda, pa tako i u vožnju. Priroda nam je takva, dok muškarci sedaju u kola, kao što rade i većinu drugih stvari u životu – “hladne glave”.

Žena sam, vozač, pa i sama znam koliko mi je vremena bilo potrebno pre nego što sam stekla rutinu i samopouzdanje u saobraćaju. Jednostavno, to kod nas sporije ide.

Zato, dragi muškarci, malo strpljenja! Kakve god da su vozači žene koje pokušavate da preteknete na ulici, ne zaslužuju sve one “nervozne sirene”, a posebno ne uvrede koje svakodnevno dobijaju od muškaraca za volanom. Na ulici je možda, više nego igde, potrebno malo više džentlmenskog ponašanja! A onda će i dame lakše steći taj “vozački osećaj”.