Neka vas ova jeziva galerija patnji kroz koje su žene vekovima prolazile podseti da je 8. mart nešto više od kurtoazne kite cveća. To je borba za ravnopravnost - onu u kojoj nećete kriti od poslodavca svoju podlu nameru da se udate i rodite, i u kojoj vam neće biti zakinuto od plate jer ste žena.

 

Danas je 8. mart, dan kada bi žene trebalo da proslave svoja ekonomska, politička i društvena dostignuća. Imaju li čime da se pohvale, ili će se i ove godine zadovoljiti nekim cvetkom i “koncertima za dame”? 

Koliko su žene u Srbiji zaista napredovale može da ilustruje podatak Republičkog zavoda za statistiku, koji kaže da su žene u Srbiji za isti posao plaćene 30 do 40 odsto manje nego muškarci. U finansijskom sektoru i delatnostima osiguranja plata žena za isti posao iznosi 91.144 dinara, a plata muškaraca – 120.518 dinara. U sektoru zdravstva i socijalne zaštite, u kojem žene čine većinu zaposlenih, plata žene je u proseku manja za 15.463 dinara u odnosu na zaradu muškarca. U sektoru trgovine na veliko i malo platni jaz na štetu žena je oko 20.000 dinara. Među najbogatijim građanima Srbije nema mnogo pripadnica lepšeg pola. 

I kada odu u penziju žene su u nepovoljnijem položaju – njihove najviše penzije su između 30.000 i 36.000 dinara i u tom rasponu je 21 odsto penzionerki, dok 58 odsto muškaraca prima penzije između 33.000 i 39.000 dinara. 

A ako vam ovi podaci nisu dovoljni, neka vas ova jeziva galerija patnji kroz koje su žene vekovima prolazile podseti da je 8. mart nešto više od kurtoazne kite cveća. To je borba za ravnopravnost – onu u kojoj nećete kriti od poslodavca svoju podlu nameru da se udate i rodite, i u kojoj vam neće biti zakinuto od plate jer ste žena.

Pojas nevinosti

 

“Tri stvari su nezajažljive: Pustinja, smrt i ženina pi*ka” – Arapska poslovica

Ime sprave zvuči krajnje nevino, a nesklad imena i njenog stvarnog izgleda najbolje ilustruje slika. Sama naprava potiče sa Istoka, a ostatku sveta je došla sa krstaškim ratovima. Pojas se u Evropi zadržao punih 600 godina, a pravi procvat je doživeo u Firenci, gde su napravili i “Firentinski pojas”.

U pitanju je gvozdeni ili srebrni korset čvrsto zavaren uz žensko telo, dok je metalna šipka provučena između nogu. Dva mala proreza sa oštrim zupcima su prostor predviđen za pražnjenje tela. Naravno, prorezi su toliko uzani da je iluzorno i pomisliti da je sav telesni otpad mogao da prođe kroz te sitne rupice, pa su “grešnice” ili jednostavno žene čijim je muževima u jednom trenutku prošlo kroz glavu da bi žena mogla da im zastrani, bile osuđene na večitu zagađenost i infekcije dok im se krvnik ne bi smilovao i skinuo sa njih spravu za mučenje.

Ručna testera

„Blagosloven da si, Gospode Bože naš, Care Vaseljene, što me nisi stvorio kao ženu” – Dnevna molitva hebrejskih muškaraca

U ovoj užasnoj spravi se ogleda i sva domišljatost krvnika. Naime, žene za koje bi postojala sumnja da su veštice ili da su, još gore, začele sa crnim đavolom, bi svoj greh okajale na ovoj spravi.

To što je žena okrenuta naglavačke celoj torturi daje posebnu draž jer bi se time sva krv slila u mozak, što znači da će “veštica” duže ostati pri svesti i dati svojim dželatima i razularenoj masi posmatrača više vremena za naslađivanje. Nesrećnicu bi testerisali vertikalno, a smrt bi nastupila tek kada bi testera došla negde do pupka. Ova sprava je služila i za kažnjavanje homoseksualaca.

Veštičji jarac

 

“Visina kulture određuje se po odnosu prema ženi” – Žan de la Brijer

Žena optužena za zločin (klasika – veštičarenje, preljuba, seksualni odnosi sa đavolom, ishrana bazirana na deci) bi bila nabijana na vrh piramide. Naravno, tu nije kraj – na ruke i noge bi joj postavili tegove kako bi uz pomoć sve te sile bila u većoj agoniji. Ali, nije ni to sve – lukavi dželati su znali da postoji mogućnost da optužena prizna sve ne bi li se spasila muka, pa su zato uveli praksu da veštica ima da džedži na jarcu makar pet sati, priznala ili ne.

Čelični pauk

“Šta je zapravo žena? Jedna zdjela puna neiskrenosti i zlobe; mir, kad je gledaš izvana, a rat, kad ti svoju nutrinu pokaže” – Medžun i Lejla

Opet taj paranoični strah od prevare. Ova sprava je bila namenjena preljubnicama, ženama koje bi samostalno donele odluku o abortiranju, bogohulnicama i, naravno, vešticama. Ova užasna sprava bi bila zakačena za zid, pritom dobro zagrejana, a dojka grešnice bi se umetnula među šiljke. Zatim bi je krvnici vukli na suprotnu stranu od zida.

Bonus se javljao u vidu dece: naime, ukoliko bi grešnica imala decu, njihovo prisustvo je bilo obavezno, jer bi tom prilikom, obliveni majčinom krvlju naučili kako valja postupati sa izgrednicama.

Kruška agonije

 

“Muškarci vode brigu o ženama zato što je Alah dao prednost jednima nad drugima i zato što oni troše imetke svoje. Zbog toga su čestite žene poslušne i za vreme muževljeva odsustva vode brigu o o¬nome o čemu trebaju brigu voditi, jer i Alah njih štiti. A one čijih se neposlušnosti pribojavate, vi posavetujte, a onda se od njih u postelji rastavite, pa ih i udarite” – An-Nisa’, 34

Ova sprava pokazuje svu maštovitost dželata i pravovernih moralista. Mogla je da se upotrebljava na tri načina: vaginalno, rektalno i oralno. Vaginalni pristup je bio rezervisan za žene i njihove svakojake nepodopštine, rektalno se primenjivao na homoseksualcima, a oralno najčešće na, pogađate, opet ženama, kada bi se kažnjavale lažljivice, bogohulnice i tračare.

Cela naprava je funkcionisala tako što bi se kruškolika osnova čitava gurnula u željeni otvor gde bi se onda otvorila na četiri dela, cepajući utrobu, creva ili usta. Ovu krušku nije mogao da preživi nijedan prestupnik.

Kavez

„Ispalio je strelu, probola joj je stomak,
Rasporio joj je utrobu, rascepio srce,
Uništio je njen život,
Pokosio je njeno telo i stajao, pobednik, nad njim” – Kralj Marduk svrgava Veliku Majku, „Ep stvaranja”

U svojoj najjednostavnijoj pojavi, to je gvozdeni kavez koji se ženi stavlja na glavu. Žena koja bi bila optužena za tračarenje (pravedno ili ne), dobila bi priliku da naredni period (dužina okajavanja kazne je varirala) provede sa ovom gvožđurijom na glavi. Dužina predviđena za okajavanje greha se kretala od nekoliko sati do doživotnog zatočeništva.

Takođe, kavez je mogao da ima i različite dodatke – nekad bi to bilo zvonce, da cela ulica može da uživa u prizoru kažnjenice koja je pomolila nos iz kuće, a nekad bi to bili šiljci postavljeni tako da kažnjenicu onemoguće u bilo kakvom govoru, bio on tračerajske prirode ili ne. Pošto je kavez dugo bio u upotrebi, proširio se i dijapazon nepočinstava koje je kažnjavao, kao i oblik koji je imao – za lenjivice kravlja glava, rovčica za svađalice i galamdžije, magarac za glupače, zec za žene koje vole da prislone ušesa na ključaonice ne bi li čule štogod zanimljivo, i svinja za proždrljive žene.

Veruje se da ova naprava potiče iz Škotske, a njeno korišćenje je prvi put zabeleženo 1567. godine. Proširila se na većinu Evrope i Ameriku, a poslednji put je viđena 1800. godine u Nemačkoj, u nekoj vrsti staračkog doma.