Srbija bi, zahvaljujući nekim učesnicima rijalitija, mogla da uvede novo zanimanje i to, izgleda, jako profitabilno.

 

Rijaliti programi su u Srbiji tema o kojoj se često i mnogo govori. Jedni ih kritikuju, traže da budu ukinuti, dok drugi “blagosiljaju” vlasnike televizija na kojima se emituju, zato što “ne bi imali šta da gledaju da nije njih”. U takvoj podvojenoj situaciji malo ko se bavi činjenicom da se neki ljudi pojavljuju u svakom rijalitiju, kao što neko odlazi na posao. Zahvaljujući njima Srbija bi u sistematizaciji zanimanja možda trebalo da uvede novu kategoriju – učesnik rijaliti programa!

Nezaposlenost i loša finansijska situacija su naša realnost, pa je mogućnost da se na bilo koji način zaradi neki novac, verovatno opravdanje i roditeljima onih koje gledamo u pomenutim TV formatima. Oni sigurno misle –  “ma samo nek radi”.  Zato me ne bi iznenadilo da savetuju svojoj deci da se prijavljuju na kastinge za iste, kako bi bar neki novac zaradili. Samo ne znam da li ga svi dobiju, ili je po sredi kompenzacija u kojoj učesnik za “izvrtanje svoje utrobe” dobija medijsku pažnju.

 

Bez obzira na svu popularnost, istina kratkotrajnu, koju dobiju kao učesnici nekog rijalitija, mnogima bi motiv mogao da bude finansijski. Ako je tako, pa čovek i da ih ne krivi!

Sigurno je lakše kupati se u bazenu, izležavati na krevetu, jesti i piti za džabe, zabavljati sa drugima i mesecima ne raditi ništa, nego sedeti u nekoj kancelariji osam sat, pet (a sve češće i šest) dana u nedelji i čekati platu svakog prvog u mesecu. Da ne pričam o završavanju fakulteta! Ma što bi, kada diploma istog nije potrebna dokumentacija za ulazak u rijaliti šou!

Neki su postali profesionalni učesnici ovakvih programa. Njima je glavna životna aktivnost učestvovanje u rijalitiju, a izgleda i dobar način zarade. Uđu u jedan, budu 2-3 meseca uz besplatni smeštaj, hranu i minutažu na TV programu, a za sve to dobiju neki honorar. Od njega žive nekoliko meseci, ili čak i celu godinu, taman dok ne krene novi program u kojem su opet među prvim ukućanima. I tako u krug. 

Postojanje rijaliti programa nije nešto što bi trebalo da se dovodi u pitanje, već njihova popularnost i uticaj na javnost u Srbiji. Oni se gledaju i u razvijenim zemljama, ali se učešće u njima ne smatra “unosnim poslom”. Ovde je situacija drugačija, a od nje nas, a da toga možda i nismo svesni, deli samo jedan “klik” na daljinskom upravljaču!