”Život na probu” danas je veoma popularna pojava. Sve više je mladih koji ne žele da stupe u brak dok ne isprobaju život sa voljenom osobom. Imali smo prilike da čujemo komentare poput: ”Pa šta, da probamo, ako ide-ide, ako ne-ništa” i zapitali se kako je moguće da više nema želje i volje za stvaranjem porodice pod različitim ”uslovima”. Za raliku od modernog shvatanja, naše majke i bake su se vodile onom: ”Neću da se svađam, sve radim zarad porodice i budućnosti”. Pitali smo se šta je od toga ispravno...
– U vreme naših baka postojale su jasno definisane uloge muškarca i žene. On je kod svoje kuće učio da bude muško, a ona šta znači biti žena. Kada bi ih spojili, oni su odlično funkcionisali jer su se stapali u jedno, unapred naučeni šta znači biti muško/žensko u kući. Te uloge su kompatibilne i iako su se tek upoznavali, stvarali su dobru zajednicu – objašnjava za Dnevno.rs na početku razgovora psihoterapeut Zoran Milivojević.
Nekada su brakovi bili vrlo ozbiljni i do kraja života.
– Morao je da postoji veoma veliki razlog da se dozvoli razvod, te su bake i deke znali da će do kraja života biti upućeni jedno na drugo. Zbog toga se samom sklapanju braka nisu ni protivili. Smatrali su da život ide svojim tokom – kad odrasteš uđeš u brak, rodiš decu, brineš za tu decu, postaješ baka, deka… Nisu imali tu ideju da oni kao pojedinci izuzetno vrede – dodaje psihuterapeut i naglašava da su nove tehnologije, televizija i film pokvarili takav koncept života.
Kada su se vremena promenila ljudi su počeli drugačije da gledaju na mnoge stvari. Promenio se njihov mentalitet i naročito je postao važan kvalitet života. Zajednica se obogatila. Kada su ljudi siromašni i kada mukotrpno žive, moraju da zarade i nije im toliko važno da uživaju, već da što manje boli i da bude manje neprijatno. Međutim, s pojavom novih tehnologija sve je to polako počelo da se menja – električna energija i automobili učinili su njihove živote mnogo jednostavnijima. Nekada su to društvo zvali društvo obilja. Amerika je postala centar sveta, a televizija i film jednako su uticali na drugačiju sferu života. Žene su tada postajale dame sa nalakiranim noktima, koji su oslikavali njihov način života i počele su da preuzimaju upravo modele iz filmova – mišljenja je Milivojević.
Danas živimo u svetu u kojem nije samo ona centar sveta. Oboje su zaposleni, željni pažnje. Jednako se umaraju na svojim radnim mestima, pa se najčešće čini da zajedničko vreme ne umeju da troše na kvalitetan način.
Nažalost, često čujemo kako su se dvoje, koji su više godina bili u ljubavnoj vezi, nakon nekoliko meseci zajedničkog života, rastali. Savremeni život sigurno je uticao, ali kako Milivojević navodi, do toga dolazi ”kada prođe zaljubljenost, a ne nastupi ljubav”.
– Mladi ljudi moraju da znaju da zaljubljenost ne može da bude prva faza ljubavi, već samo prva faza veze. Iz emocije zaljubljenosti ne sledi emocija ljubavi jer je zaljubljenost zasnovana iz idealizacije (momenat kada mislimo da je pravi/prava). Zbog toga, zaljubljenost nužno vodi u neki stepen razočaranja – objašnjava on.
Moderni ljudi u braku ostaju samo dok je prijatno ili dok se nadaju da je prijatno.
Sada to funkcioniše ovako – dvoje su mnogo zaljubljeni, vole se, jedva čekaju momente kada će videti jedno drugo. To traje godinu i po, dve dana i oni odluče da se venčaju. Kada stupe u brak, tada počinju konflikti, razlike i dolazi do razočaravanja obe strane. Zatim usledi razvod. S druge strane, to gledaju njihovi prijatelji, koji počinju da veruju da je vrlo teško izgraditi dobru vezu, dobar brak, i postaju i više nego oprezni. Danas je vrlo teško biti u stabilnoj vezi, uglavnom zbog toga što ljudi imaju nerealna očekivanja – tvrdi psihoterapeut.
Mladi danas nemaju mnogo takta. Iako stupaju u neka nova životna polja ”privikavanja”, često ni sami ne žele da se priviknu.
– Već iz kuće ponesu koncept izgleda veze i to najčešće funkcioniše po sledećem principu: Ako on mene voli mora za mene da radi određene stvari , a ukoliko ne radi, ne voli me. Zato, posle faze zaljubljenosti dolazi period konflikata. Vole se i stalo im je, ali ona želi da ga uvuče u svoj kalup i obrnuto – hoće da on ide na pijacu jer je to radio njen otac, a on smatra da bi to trebalo ona da radi, kao što je to čnila njegova majka – mišljenja je Zoran Milivojević.
Očekivanja među njima su velika, a želje još veće. On nije njen otac, koji svojoj maloj mezimici ispunjava baš sve želje, a ona nikako ne želi da bude domaćica koja ”ne izlazi” iz veš-mašine i sudopere.
– Ukoliko u drugoj fazi veze uspeju da prevaziđu probleme i izgrade dobar odnos, tada on prerasta u ljubav i postoje velike šanse da bude stabilan i dugotrajan – zaključuje Milivojević za naš portal.
Zbog promenjenog kvaliteta života – zabave, interneta, obrazovanja, medicine i putovanja mnoge stvare smo dobili, ali druge i izgubili, pa nam samo ostaje da nostalgično gledamo na velike ljubavi i brakove naših starih.
