Meteorolozi upozoravaju da će oluja, poput onih koje su opustošile selo Šopići, tek biti, zbog velikih klimatskih promena.

Kad se „nebo spusti nisko” i kad teget oblaci sa crnim obrisima, i do 16 kilometara visoki, donesu oluju, grad i vazdušne vrtloge – šteta kao ona u Šopiću je neizbežna, a spasa nema. Vetar je tukao 80 kilometara na sat noseći sve pred sobom.

– Davali smo upozorenja i ona su se obistinila. Kumulonimbusi su se nadvili nad podavalska sela, koje je zahvatilo snažno nevreme. Nisu to tornada koja pogađaju centralne oblasti SAD, ali jesu mini-cikloni koji uvlače u sebe predmete, delove krovova. Nisu ni prvi ni poslednji, a prognoza se može dati samo kratkoročna – objasnio je za Blic Dragan Đurić, prognostičar Republičkog hidrometeorološkog zavoda, dodajući da se već za ponedeljak mogu lokalno očekivati slične nepogode, mada slabijeg intenziteta.

Vazdušni vrtlozi na našem području zovu se trombe – i liči na trubu ili slonovsku surlu, koja se spušta iz donjih delova oblaka do tla i pri tome se vrlo brzo obrće oko približno uspravne osovine. Jedna takva tromba napravila je pustoš u selu Šopić.

– Tokom toplijeg dela godine, javlja se razvoj kumulonimbusnih oblaka, poznatih kao olujni oblaci koji donose grmljavinu, pljuskove, kiše, grad, sugradicu i olujni vetar. Ovakve oluje su lokalnog karaktera, ali mogu zahvatiti i veća područja, kao što se desilo prekjuče. Udari vetra mogu dostizati orkanske jačine. Na primer, 6. jula 1993. godine u Beogradskoj opservatoriji zabeležen je udar od 27,6 m/s (97 km/h op.a.) – kaže Katarina Stefanović iz Sektora nacionalnog centra za klimatske promene RHMZ.

U poslednjih 30 godina, na stanicama RHMZ registrovana su svega četiri ovako snažna udara, a onaj od pre dva dana je peti. Međutim, stručnjaci napominju da se trombe dešavaju mnogo češće i da će ih, zbog klimatskih promena biti još više, ali da ne moraju biti uhvaćeni u stanicama RHMZ.

– Porast temperature od jedan stepen zbog klimatskih promena dovodi do povećanja koncentracije vodene pare u atmosferi za šest do sedam odsto, što su povoljni uslovi za pojave jačih vremenskih nepogoda pljuskovitog i vetrovitog karaktera – zaključuje Stefanovićeva.