Svakodnevno slušamo o tome kako sve više mladih odlazi u inostranstvo ’trbuhom za kruhom’, a termin ’odliv mozgova’ već se potpuno odomaćio. I dok jedni smišljaju strategije o tome kako zadržati mlade, većina najboljih studenata Srbije samo želi šansu da pokaže šta zna i od svog znanja živi dobro. Doktorka Jelena Petrović pravi je primer za to.

Jelena Petrović je 1987. godište i već je stigla da postane doktorka. Njen život se godinama unazad vrti oko studija medicine, usavršavanja i napredovanja u svakom pogledu. Kada je, ne tako davne 2006. godine, upisala Medicinski fakultet u Beogradu, bila je druga na listi, ali je, kada su studije jednom krenule, vrlo brzo postala je prva i najbolja. Od prve godine, pa do kraja, dobijala je samo najviše ocene, pa je studije završila sa neverovatnim prosekom od 10,00.

Da profesionalni krugovi ovo umeju da cene govori činjenica da je doktorka Jelena nedavno dobila značajno priznanje: nagradu Univeziteta u Beogradu za studenta generacije Medicinskog fakulteta.

– Imati prosek 10.00 na prvom mestu znači imati „ulaznicu”, koja bi trebalo da omogući dalje usavršavanje i saradnju sa onima koji svoj posao obavljaju vrhunski. Istovremeno, velika je odgovornost kada učite od najboljih, a zatim vam ti isti ljudi ukažu svoje poverenje. Tu nema mesta za propuste. Prosek je i potvrda uloženog truda i vremena, o tome svedoče brojne nagrade i priznanja, ali to je najmanje važno – za Dnevno.rs objašnjava dr Jelena koja ne odustaje od daljeg usavršavanja i sada je na drugoj godini doktorskih studija iz kardiologije.

Doktorka Jelena predstavlja sve ono što jedna država može da poželi od budućih generacija – mlada je, ambiciozna, obrazovana, pametna i želi da radi. Ipak, takvi su i hiljade onih koji svakodnevno napuštaju našu zemlju.

– Zaposliti se u Srbiji je veoma teško i veliki broj mojih kolega odlazi u inostranstvo. Malo njih to čini zbog ambicija, a mnogo je više onih koji odlaze zbog ugrožene egzistencije, iako su bili dobri studenti – priča Jelena priču koju svi dobro znamo, skrivenu iza pomalo bezlične i uštogljene sintagme „odliva mozgova”.

Dr Jelena Petrović na dodeli nagrade Univeziteta u Beogradu za studenta generacije

Foto: Privatna arhiva

Samo iz Lekarske komore Srbije već mesecima upozoravaju da dnevno potpisuju po tri-četiri sertifikata kojima naši lekari u inostranstvu dokazuju da su upisani u komoru i da nisu osuđivani pred sudom časti. Izveštaji iz Lekarske komore Nemačke pokazuju da se tamo u poslednje dve godine zaposlilo 530 lekara iz Srbije i da taj broj svakodnevno raste. Stručnjaci kažu da je to prava tragedija za našu državu!

Ipak, dr Jelena ima drugačije planove. Kaže da nikada ne bi napustila zemlju dokle god ovde prvo ne pokuša. Trenutno radi na Klinici za kardiologiju Kliničkog centra Srbije. Teško jeste, ali se ne žali.
– Medicina zahteva veliku odgovornost i samim tim je jako stresan posao. Nije lako to razumeti sa strane. Ipak, od svog prvog susreta sa radnim okruženjem ponosna sam na entuzijazam koji viđam kod svojih kolega. Taj entuzijazam ne poznaje granice i ne obazire se na trenutne uslove. Cilj je ispuniti ono zbog čega smo tu, a u isto vreme i ostati čovek sa određenom dozom empatije – objašnjava dr Jelena.

Ona svojim mladim kolegama, a i onima koji tek treba da izađu sa studija poručuje da ne gube nadu.

– Činjenica da sam najmlađi doktor u svojoj porodici omogućila mi je da mnogo ranije postanem svesna onoga što me čeka – uslova rada, odricanja i potrebe za stalnim usavršavanjem. Kada se nešto prihvati na samom početku, kasnije sve bude mnogo jednostavnije – priča dr Jelena.
Iako je teško govoriti o tome šta je za mladog i obrazovanog čoveka najbolji izbor, sve je stvar prioriteta, ističe Jelena Petrović. Ona je optimista.

– Još uvek verujem da se i u Srbiji može živeti od izabrane profesije. Da je jednostavno, nije, ali nije nemoguće.Treba uskladiti ambicije i mogućnosti, a u isto vreme poslušati intuiciju. Zadatak je težak, ali uz veliku želju i optimizam ideje i snovi se na kraju uvek negde ostvare. Ostaje nam velika nada da će sve to što se negde ostvari uz saradnju onih koji odlaze i nas koji ostajemo ipak naći put do Srbije – zaključuje dr Jelena Petrović.