Luka Bojović je nedavno završio Matematičku gimnaziju u Beogradu a javnosti je postao poznat kada je od Ministarstva prosvete zatražio pomoć u pronalaženju sponzora za odlazak na Univerzitet Kembridž jer je jedini iz Srbije i sa Balkana primljen na tamošnji Fakultet za inženjerstvo. Iako je pomoć države u pronalaženju ljudi voljnih da mu pomognu izostala, ovaj mladić i dalje ne gubi nadu i još uvek tvrdi da bi se vratio u rodnu zemlju, ukoliko ode na školovanje u inostranstvo.
Kako bi ostvario svoj san i otišao na Kembridž osamnaestogodišnjem Luki Bojoviću iz Beograda fali još 30 hiljada funti. On je 70 odsto potrebne sume već skupio zahvaljujući porodičnom novcu, pomoći prijatelja i fondu Pexim i kaže da se lično obraćao moćnim ljudima, koji nisu imali sluha za njega, što ga je poprilično razočaralo.
– Nedostaje mi oko 30.000 funti (po 10 za svaku godinu osnovnih studija), obratio sam se na veliki broj adresa, uglavnom privatnih kompanija, sa molbom za delimičnu pomoć. Ne bih navodio poimence nikoga. Razočarala me je bezvoljnost moćnih ljudi da pomognu, pre svega, mada sam navikao na takvu situaciju u Srbiji. Obraćao sam se i lično i usmeno veoma moćnim ljudima, koji su bukvalno u sekundi i bezbolno mogli u potpunosti da mi obezbede novac, i koji nisu to učinili iz meni nepoznatih razloga, ali svakako me je to razočaralo. Začudilo me je i to što mnogima smeta moja borba da ostvarim svoj san, mada mislim da nikoga ničime nisam ugrozio – kaže Luka za portal Dnevno Srbija.
On kaže da je rok za uplatu novca produžen do sredine septembra, ali smatra da više ništa ne zavisi od njega, već od dobre volje ljudi kojima se obratio.
Ukoliko ne uspe u ovome, što mu je cilj već godinama, Luka će najverovatnije na prvoj godini studija ostati u Srbiji, ali će razmotriti i druge mogućnosti, poput ponovnog apliciranja na američke, ili malo slabije evropske univerzitete, iako se boji da bi ga tako nešto dosta demotivisalo.
Luka ističe da želi da pomogne svom narodu i da ponašanje države i onih koji za njega nisu imali razumevanja to ne može da promeni. Ističe da bi se vratio u Srbiju kada bi u našoj zemlji bio u mogućnosti da se neometano bavi onim što voli, i da od toga pristojno živi, pa i za dosta manju platu nego u inostranstvu.
– Mislim da tako razmišlja i veliki broj već jako stručnih ljudi koji sada rade „napolju”, ali na žalost, u velikoj meri to još uvek nije moguće. Nažalost, svedoci smo svi da se za Srbiju još uvek ne može reći da je normalna i uređena država. Kada to postane, verujem da će se mnogi, koji su se od ovakve situacije sklonili, sami vrlo rado vratiti – kaže Luka za naš portal.
On naglašava da nije rekao da „želi da ode iz Srbije i nikada se više ne vrati” kao i da mu iz Ministarstva prosvete nikada nisu obećali novac i da ga od njih nije ni tražio. Kako kaže, tražio je samo da mu pomognu da nađe sponzore za svoj odlazak.
Problem nostrifikacije stranih diploma
Povodom zakona o nostrifikaciji stranih diploma, po kojem student sa najboljih univerziteta u inostranstvu ,u Srbiji mora da plati i po nekoliko hiljada evra da bi mu diploma bila priznata, Luka kaže da se nada da će ministar ispuniti svoje najave da će se uskoro regulisati to pitanje, jer „nije realno da ljudi sa najboljih univerziteta u svetu ovde ne budu priznati.”
On ističe i da u Ministarstvu prosvete nisu u pravu kada kažu „da naši fakulteti uopšte nisu loši”.
– Gradivo je zastarelo, u velikoj meri se stvari ne menjaju decenijama, uči se gomila bespotrebnih stvari, kao uostalom i na ostalim obrazovnim nivoima, malo je praktičnog rada, visok je stepen korupcije… Na nekim fakultetima nema osnovnih uslova za rad – nema grejanja, studenti se zimi mrznu na predavanjima. To što je Beogradski univerzitet na Šangajskoj listi, jedini iz Srbije, rangiran između 300. i 400. mesta, po meni nije nešto što je za diku. U svetu ima manje od 300 država, ako svaka od njih ima u proseku po 1 univerzitet na ovoj listi, naš je opet niže. Kembridž je na ovoj listi peti, a na istoj ima preko 150 američkih Univerziteta. Zato sam i želeo na osnovne studije na Kembridž, ne da bih otišao iz Srbije po svaku cenu, već isključivo zbog mnogo boljih uslova i boljeg znanja koje se nudi, i nadam se i potrudiću se da i Ministarstvo napokon uvidi ovu razliku, kako bi za buduće generacije možda bilo više šanse da se tamo obrazuju, kroz eventualne subvencije Ministarstva, a u skladu sa interesima Srbije, koji zaista postoje – poručio je Luka.
***
Mi se nadamo da će Luka Bojović ostvariti svoj san, i da će prikupiti poslednji novac koji mu je potreban da školovanje nastavi u Kembridžu. Kaže da će se vratiti da pomogne Srbiji nakon studija i da je spreman da se na to pismeno obaveže.
Zato, ako ste u mogućnosti da pomognete mladom Luki, samo napred. Znajte da ćete Srbiji podariti jedan vanredan talenat.
