Sezonski nadzor nad gripom je pokazao da se prvi laboratorijski potvrđeni slučajevi ovog oboljenja najčešće registruju tokom januara, dok je "vrh" epidemije u februaru.

Otkrivanje virusa gripa u Srbiji može da se očekuje svakog dana, smatraju stručnjaci Instituta za virusologiju, vakcine i serume “Torlak”, ističući da još nije kasno za vakcinu, iako bi mogla da bude manje delotvorna ako se u cirkulaciji javi mutirani virus gripa A podtipa H3N2.

– Trenutno su u Srbiji prisutni rinovirusi, adenovirusi, kao i respiratorni sincicijalni virus koji, po pravilu, prethodi pojavi virusa gripa – izjavila je danas Tanjugu direktorka instituta dr Vera Stojiljković.

Navodeći da “do sada nemamo ni jedan laboratorijski potvrđen slučaj influence”, ona je ocenila da je “epidemiološka situacija uobičajena za ovaj period godine”.

Sezonski nadzor nad gripom je pokazao da se prvi laboratorijski potvrđeni slučajevi ovog oboljenja najčešće registruju tokom januara, dok je “vrh” epidemije u februaru.

Povodom najava epidemiologa da bi virus mogao da nas iznenadi u predstojećoj sezoni, dr Stojiljković je rekla da je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) potvrdila antigensku promenu virusa gripa A (H3N2), zbog koje se može očekivati da ta komponenta u vakcini bude manje delotvorna.

Vakcina koju je SZO preporučila za ovu sezonu sadrži tri komponente i štiti od virusa gripa tipa A (H3N2), A (H1N1) i B tipa virusa.

– S obzirom na uočene antigenske promene, moglo bi se očekivati da deo vakcine obezbedi takozvanu ”unakrsnu zaštitu” protiv A (H3N2) virusa, ali ove promene neće uticati na delotvornost druge dve komponente u sezonskoj vakcini – tip A (H1N1) i tip B virusa – izjavila je dr Stojiljković.

– Važno je znati da se virus gripa neprestano menja i da ove promene odgovaraju njegovim karakteristikama, a to su varijabilnost i nepredvidljivost – rekla je ona i dodala da “manja antigenska promena virusa gripa nije neuobičajena u toku jedne sezone”.

Ona je izjavila da se “vakcinacija i dalje preporučuje kao najbolja preventivna mera, posebno za grupe koje su u povećanom riziku za dobijanje teških formi bolesti”, navodeći da su najugroženiji hronični bolesnici, starije osobe, trudnice, gojazne osobe i zdravstveni radnici.

Dr Stojiljković je dodala da se građanima, pored vakcinacije, savetuje da se pridržavaju opštih preventivnih mera, među kojima je držanje odstojanja od najmanje jedan metar od osoba koje su obolele od akutnih respiratornih infekcija, pokrivanje nosa i usta prilikom kašljanja i kijanja papirnatom maramicom koju odmah nakon upotrebe treba baciti, higijena ruku i provetravanje prostorija.



loading...