Tokom poslednje tri godine u Srbiji je buktalo oko 3000 požara, koji su izazvani iz jednog jedinog razloga. Ovi požari napravili su materijalnu štetu od oko 200 miliona dinara.
Najveća materijalna šteta i najveći broj izgubljenih života u Srbiji je zbog požara, a u 30
odsto slučajeva uzročnik požara je dimnjak, rečeno je danas na Evropskom kongresu dimničara u Beogradu.
Načelnik Sektora za vanredne situacije u Ministarstvu unutrašnjih poslova Predrag Marić kazao je da je u Srbiji od 2010. do 2013. godine bilo oko 3.000 požara, izazvanih nepravilnostima na dimnovodnim kanalima, koji su napravili materijalnu štetu od oko 200
miliona dinara.
Da bi se to sprečilo, kako je rečeno na skupu, potrebno je uvesti kontrole na terenu.
Prošle godine u Srbiji je usvojen Zakon o efikasnom korišćenju energije, koji podrazumeva kontrolu ložišta i kotlova snage veće od 20 kilovata i klima uređaja snage veće od 12 kilovata, kao i kontrolu samih ložišta i kvaliteta sagorevanja.
Po rečima pomoćnika ministra rudarstva i energetike Miloša Banjca, problem je što u Srbiji ima oko 500.000 objekata snage veće od 20 kilovata, za šta je potrebno 250 inspektora na terenu, ali ih u praksi ima manje od 10.
Predsednik Evropske federacije dimničara (ESCHFOE) Hans Ginter Bejeršted, kazao je da u Nemačkoj dimnjake ne kontroliše posebna inspekcija, već ima oko 8.000 firmi u kojima radi oko 20.000 dimničara, koji tri puta godišnje kontrolišu 40 miliona ložišta,
snage veće od 11 kilovata.
Drugog dana Kongresa dimničara, koji se prvi put održava u Beogradu, rečeno je da se u skladu sa evropskim zakonodavstvom mora doneti zakonska regulativa koja će urediti tu oblast u Srbiji, ali i uvesti obavezno obrazovanje u školama o opasnostima od požara i
preventivnoj zaštiti.
Državni sekretar Ministarstva građevinarstva Aleksandra Damnjanović kazala je da je 2011. na snagu stupio Zakon o komunalnim delatnostima, kojim se utvrđuju opšti principi i dimničarske usluge, ali da nije ostavio pravnu mogućnost za bliže uređivanje kroz donošenje podzakonskih akata.
Po njenim rečima, posle donošenja zakona o planiranju i izgradnji, na jesen ove godine, ministarstvo će raditi na donošenju novog zakona o komunalnim delatnostima, kako bi se veća pažnja posvetila dimničarstvu.
Neadekvatno održavanje dimnjaka koje ometa sagorevanje, uzrok je povećanja emisije ugljen-dioksida (CO2).
Računa se da godišnje zbog zagađenja vazduha čemu je uzročnik i sagorevanje, u svetu umre sedam miliona ljudi.
Kako je rečeno, veliki problem pri kontroli dimnjaka su individualna ložišta u domaćinstvima, kojih samo u Beogradu ima oko 200.000, kao i oko 1,3 miliona nelegalno sagrađenih objekata.
Predsednik Udruženja dimničara Srbije Milan Mihajlović ocenio je da dimničarska delatnost povezuje više oblasti – od zaštite od požara, smanjenje zagađenja vazduha i efikasnog korišćenja energije.
On je ukazao da Srbiju čeka pridruživanje Evropskoj uniji, koja predviđa smanjenje emisije ugljen-dioksida i zapitao koliko će Srbiju koštati penali, ako ne uspe da smanji emisiju CO2.
Mihajlović je kazao da je njegova želja da dimničarstvo postane „eko-energetski servis”.
