Profesor Fizičkog fakulteta Mlađen Ćurić, koji je upozoravao na stravične poplave koje su nam se dogodile, već godinama radi na projektu 'zasejavanja' padavina.
Poplava koja je paralizovala Srbiju navela je stručnjake različitih profila da se oglase povodom uzroka i posledica, kao i eventualnih načina na koje su se stravične poplave mogle sprečiti.
Juče je jedna od glavnih vesti bila sledeća izjava profesora Mlađena Ćurića:
– Sve ovo što nam se dogodilo nije greška sadašnjih hidrometeorologa, jer oni ne mogu da predvide kako će se cikloni kretati i koliko će kiše doneti. Ta istraživanja se rade jako dugo, minimum pet-šest godina. Sad ako bismo se odlučili da ispravimo grešku iz prošlosti, taj projekat bi mogao da bud gotov tek 2020. godine – pričao je on za “Telegraf”.
Međutim, javnosti je malo poznato da je već 2003. godine Srbija bila jedna od malog broja zemalja koje su imale program izazivanja veštačkih padavina. To je bio zajednički eksperiment profesora Mlađena Ćurića i Đure Radinovića.
Efekat vestačkog izazivanja padavina postiže se zasejavanjem reagensa na baz srebro-jodida iz aviona ili uz pomoć specijalnih generatora sa zemlje. Ovakav tip „zasejavanja” padavina naročito pogoduje snegu, koji je moguće pojačati i do 50 odsto, dok se letnja kiša može pojačati za do 15 odsto.
Profesor Đurić se 2009. godine sukobio sa dr Milivojem Gavrilovim, samostalnim savetnikom u RHMZ koji je tada dvrdio da je protivgradna odbrana u našoj zemlji utemeljena na sujeverju i da se srpska meteorologija nalazi na stranputici.
– Operativnu protivgradnu odbranu ne sprovodi nijedna zemlja EU izuzev Mađarske, Rumunije i Bugarske, a u dokumentima ove organizacije nema ni reči o odbrani od grada. Ni Svetska meteorološka organizacija ne afirmiše protivgradnu odbranu, ali se zato ta služba, koja narodu nije od koristi, u Srbiji sama preporučuje državi uz pomoć svojih grupa za pritisak. Naime, od nje žive proizvođači opreme, kontrolori budžetskih sredstava, operativci za neposredno delovanje, analitičari, propagandisti, pa konačno i sami naučnici, koji prikrivaju činjenice koje su u svetu već odavno poznate – govorio je tada za medije dr Gavrilović.
– Dok se u Evropi i Americi nakon ovog ogleda odustalo od finansiranja ovakvog načina zaštite od grada, u sistemu protivgradne odbrane u Srbiji danas radi 300 redovno zaposlenih i oko 3.500 honoraraca, a državu taj jalov posao godišnje košta preko 10 miliona evra! Samo je prošle godine u nebo ispaljeno 12.000 raketa, koje su državu koštale oko 3,5 miliona evra – pričao je svojevremeno dr Gavrilov, tvrdeći da se zbog velikih izdataka za protivgradnu odbranu srpska meteorologija nalazi na stranputici jer se nedovoljno novca ulaže u njenu osnovnu ulogu, što je praćenje i prognoza vremena i istraživanje klime.
Đurić se tada branio tvrdnjama da optužbe na njegov račun dolaze od neznalica i loših ljudi, kao i da su hiljade eksperimenata naučno potvrdile ispravnost protivgradne odbrane.
