Pre 17 godina, 24. marta 1999, avioni NATO saveza bombardovali su Srbiju, a u vazdušnim udarima koji su trajali narednih 78 dana život je izgubilo između 759 i 4.000 osoba.
Prema proceni zvaničnih državnih organa u bombardovanju je poginulo najmanje 2.500 ljudi (a prema pojedinim izvorima i 4.000) i 1.008 vojnika i policajaca, dok je ranjeno više od 12.500 osoba, Fond za humanitarno pravo, međutim, navodi da je stradalo 759 osoba.
U svojoj bazi podataka “Kosovska knjiga pamćenja” iz 2015, u kojoj potvrda svake zabeležene smrti ima više izvora, Fond za humanitarno pravo navodi da je od početka 1998. do kraja 2000. u sukobima na Kosovu i Metohiji poginulo ukupno 13.500 ljudi, od čega oko 10.800 Albanaca, 2.200 Srba i oko 500 Roma i ostalih nealbanaca.
Prema poslednjim podacima te organizacije, tokom perioda NATO bombardovanja, na
S Kosova prognano 250.000 Srba, a hiljade ih je stradalo
Od 1999. do 2004. godine oko 250.000 Srba prognano je sa Kosova i Metohije, a na hiljade ih je stradalo, rekao je sinoć Jovan Aleksić, jedan od autora filma “Stradanje Srba na Kosovu i Metohiji 1999-2004.” koji je prikazan u Banjaluci. “Još nema pouzdanih podataka o tačnom broju onih koji su stradali, ali je sigurno da se radi o hiljadama”, rekao je Aleksić.
Kosovu je stradalo 484 osoba, a u ostatku Srbije i Crnoj Gori 275.
U Srbiji bez Kosova i Crnoj Gori poginulo je 180 civila, 90 pripadnika Vojske Jugoslavije i pet pripadnika MUP-a Srbije, navodi se u bazi podataka.
Na Kosovu je život izgubilo, kako se dodaje, 267 civila, od čega 209 albanskih i 58 nealbanskih, 171 pripadnik Vojske Jugoslavije, 20 pripadnika MUP-a Srbije i 26 pripadnika takozvane OVK, od kojih je 19 od 26 stradalo u NATO bombardovanju KPZ Dubrava kod Istoka.
Procenjena šteta pričinjena u napadima na vojne, civilne i privredne objekte, koji su trajali 78 dana, takođe varira, pa tako eksperti iz Grupe-17 tokom 2000. iznose podatak o šteti u visini od oko 30 milijardi dolara, dok u javnosti figurira iznos u visini od čak 100 milijardi dolara.
Govoreći o današnjem obeležavanju godišnjice bombardovanja premijer Srbije Aleksandar Vučić ranije je rekao da se protiv srpskog naroda 1999. dogodio zločin, ali da je potrebno okrenuti se budućnosti i tome da nema novih žrtava.
Polemišući o broju žrtava koje su tada stradale na Kosovu, Vučić je rekao da se one mere hiljadama, a ne stotinama.
“Za mene ne postoji razlika između stradanja srpskog civila i srpskog vojnika jer su to
Enigma Račak
Konkretan povod za početak bombardovanja bilo je ubistvo 45 kosovskih Albanaca, meštana sela Račak, 15. januara 1999, za koje brojni izveštaji tvrde da su bili civili, nasuprot tvrdnjama tadašnje vlasti SRJ da je reč o pripadnicima “terorističke bande stradalim u oružanim borbama sa snagama bezbednosti”. Nakon što je Skupština Srbije potvrdila da ne prihvata odluku o stranim trupama na svojoj teritoriji i predložila da snage Ujedinjenih nacija nadgledaju mirovno rešenje sukoba na Kosovu. NATO je 24. marta 1999. u 19.45 časova započeo vazdušne udare krstarećim raketama i avijacijom, na više mesta u Srbiji i Crnoj Gori. Naredbu je tadašnjem komandantu savezničkih snaga, američkom generalu Vesliju Klarku, izdao generalni sekretar NATO Havijer Solana.
nevine žrtve. Mi nismo otvorili paljbu ni na jednu NATO zemlju i ničim nismo izazvali NATO agresiju”, rekao je Vučić i prokomentarisao da bi bilo mnogo da je i dvoje ljudi stradalo.
Uoči prošlogodišnjeg obeležavanja godišnjice NATO bombardovanja istoričarka Dubravka Stojanović izjavila je za Omladinski radio da je odgovornost naše zemlje zbog agresije na Jugoslaviju ogromna.
Ona je podsetila da su do 1999. sukobi na Kosovu trajali skoro devet godina i da je potrebno videti kako smo došli do toga.
“NATO nam je, u krajnjoj liniji, rekao ‘mi ćemo vas bombardovati’, a mi smo odgovorili: ‘pa, bombardujte nas’. I tu leži ogromna odgovornost rukovodstva u Srbiji koje je bilo na vlasti svih tih deset godina i treba da razmišljamo o tome na osnovu kojih ideja smo se uopšte našli u tom položaju”, zaključila je Stojanović.
Vojna intervencija NATO alijanse zvanično je okončana 11. juna 1999, kada je potpisan Vojno-tehnički sporazum između Međunarodnih bezbednosnih snaga (KFOR) i vlade Savezne Republike Jugoslavije i Republike Srbije u Kumanovu, 9. juna 1999.
Napad na Saveznu Republiku Jugoslaviju, odnosno na Srbiju, izvršen je bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, a kao razlog NATO je naveo humanitarnu katastrofu na Kosovu i Metohiji i neuspeh pregovora o budućem statusu pokrajine, koji su vođeni u Rambujeu i Parizu.
“FANATIČNA ENERGIJA OBNOVE”
Za 78 dana bombardovanja srušeno je 45 drumskih, 16 železničkih, jedan drumsko-železnički most, osim hiljada ljudskih žrtava i nekoliko hiljada ranjenih, Srbiji je naneta šteta, procenjena na 30 milijardi dolara, posredno na 100 milijardi dolara, rekao je Milutin Mrkonjić, počasni predsednik SPS, u to vreme direktor direkcije za obnovu.
Obnova zemlje bila je veliki podvig, rekao je listu “Danas”, Mrkonjić i istakao da je danas teško opisati tu fanatičnu energiju naroda koja je usledila nakon bombardovanja.
Prema njegovim rečima, taj ogromni posao na obnovi zemlje spojio je ljude koji su se radili danonoćno, sa zanosom i elanom i koji su se radovali svakom obnovljenom mostu, putu, zgradi, rekao je on.
Za šesnaest meseci tokom obnove zemlje obnovljeno je ili izgrađeno 57 mostova, a samo u prvoj godini obnove obnovljeno je 28 drumskih i četiri železnička mosta. Na taj način pre nastupajućeg zimskog perioda te 1999. normalizovan je drumski i železnički saobraćaj, naveo je Mrkonjić.
U tom velikom poslu učestvovala su naša preduzeća, naši radnici i uz veliku finansijsku pomoć firmi koje su mogle da izdvoje sredstva”, istakao je Mrkonjić, koga je za taj rad na obnovi zemlje tadašnji predsednik Slobodan Milošević odlikovao ordenom zasluga za SRJ prvog stepena.
