NIKO NAS NIJE BOLJE POZNAVAO: Raspametiće vas priča MOMA KAPORA o pijacama i SRBIMA!

Momo Kapor - pijaca
Dnevno.rs/Kolaž

Malo je mesta na kojima možete da upoznate dušu jednog naroda kao što su pijace. Sa tom teorijom slagao se i čuveni srpski književnik Momo Kapor.

 

Svako ko se dohvatio makar jedne kolumne a kamoli knjige Moma Kapora, zna da je to bio čovek koji je na najprizemniji, a ujedno najsavršeniji način uspevao da prikaže sve naše vrline i mane. Ljudske – i srpske.

Voleo je Momo da nas upoznaje, da nas istražuje, da uhodi naše misli i navike… Umeo je da pronikne u suštinu koja nam je svima poznata, a malo kome jasna. Objašnjavao nam je kakvi smo i zašto smo takvi kakvi jesmo. 

Jedna od njegovih brojnih priča jeste i ona o srpskom narodu na pijaci.

Podelićemo je sa vama u nadi da ćemo vam ulepšati dan i namamiti vas da posetite neku od prelepih pijaca. Čekaju vas tamo jagode, trešnje, tikvice, paprike, paradajz, ali i bake i deke, prodavci, pa možda čak naletite i na nekog novog Kapora koji će se diviti rasečenoj breskvi i razmišljati o tome kako da je predstavi svojim čitaocima.

Uživajte u priči o srpskim pijacama!

Onaj ko ne odlazi na pijacu nikada neće upoznati srpski narod. Jeste da taj narod voli da zakine na kantaru, jeste da voli da ukrade, jeste da voli da se cenjka, ali kad završi s tim i kad uspe u toj svojoj sitnoj igri kada čovek raširi zembilj da mu u njega saspe luk ili krompir, tačno onda, kad je prevara gotova, a s lukavstvom i kaišarenjem završeno, seljak će vas pogledati, onako iskosa, malo ispod oka, setiće se na trenutak Boga, i jednim širokim pokretom, kao da blagosilja, dometnuće jedan krompir ili glavicu luka više da se iskupi pred ljudima i pred nebom!

“Ajde”, kazaće, “nećemo ni ti ni ja zbog ovoga da propadnemo!”

Na Zapadu vam niko neće zakinuti ni gram (tamo su vage i duše elektronske), ali vam neće ni dodati na kupljeno ni zrnce leće više nego što ste platili. Neka mi zakinu i pola kile; onaj jedan jedini krompir pride dragoceniji mi je od čitave berbe krompira u Ajdahu!

Još nešto, naš narod poseduje urođenu megalomaniju…

Nikada vam ne stave na kantar onoliko koliko tražite, uvek više. Ako želite kilogram jabuka, na kantaru se uvek nekako nađe kilo i po i uvek vas seljanka pita je l’ može dva kila?

Vi kažete da hoćete samo kilo, a ona već stavila dva i savetuje vam: “Uzmi, bre, dva! Bolje da pretekne nego da ti nedobudne!”



loading...