U opštini Lapovo, nedaleko od autoputa Beograd-Niš, na nekih 100 kilometara od prestonice nalazi se mesto gde izmučeni, zapostavljeni i zlostavljani konji iz cele Srbije dobijaju novu šansu – Azil za konje "Staro Brdo", prva ustanova te vrste u našoj zemlji, ali i u regionu.

 

Lapovo je gradsko naselje u srcu Šumadije, nedaleko od Kragujevca. Prema poslednjem popisu ovde je živelo tek nešto više od 7 hiljada stanovnika, ali među njima i nekoliko entuzijasta i zaljubljenika u prirodu koji su shvatili da mogu da pomognu životinjama u nevolji. Tako je nastao Azil za konje “Staro Brdo” – prva ustanova te vrste u našoj zemlji, ali i u regionu.

– Azil zvanično postoji od septembra prošle godine. Tada je, uz pomoć nasih prijatelja, udruženja “Zaboravljene šape Srbije” iz Engleske skupljena inicijalna masa da se formira azil. Ogradili smo jedan hektar šume da bi imali mesto za oporavak konja i krenuli sa zbrinjavanjem. Nezvanično, azil je postojao i pre, ali je tada sve ozvaničeno – priča za Dnevno.rs Željko Iličić, jedan od pokretača ovog ambicioznog projekta i čovek koji je svoje imanje ustupio za otvaranje ovog jedinstvenog utočišta.

I tako su ovde šansu za novi život ili bar mirne „penzionerske dane“ pronašli zaboravljeni konji – bolesni, istrošeni, zanemareni ili zlostavljani… oni koje su vlasnici odbacili zbog starosti ili zato što su završili svoju trkačku karijeru.

“Inspekcije često okreću glavu od problema”

 

Trenutno je u “Starom brdu” smešteno 10 konja i 3 magarca. Od otvaranja do danas kroz azil ih je prošlo tridesetak.

Želite da pomognete azilu za konje “Staro brdo”? Ovde možete saznati kako.

– Kod nas uglavnom dolaze konji u jako lošem stanju. Neki broj njih odmah i ugine. Neke oporavimo delimično, a tek mali broj potpuno. Često je psihički oporavak teži od fizičkog – ističe Iličić i dodaje da neodgovorni vlasnici konje nikada ne daju glatko, čak i ako su svesni da zbog zlostavljanja mogu krivično da odgovaraju.

Volonteri azila zato se na razne načine dovijaju da konje spasu iz loših uslova u kojima se nalaze ili sa puta za klanice.

Ljudi nam jave za slučajeve zlostavljanja, mi odemo tamo i uglavnom na svoju ruku moramo da rešavamo takve situacije jer zakon ne stoji uz nas. Inspekcije često okrenu glavu pa nam ne ostaje ništa drugo nego da na ovaj ili onaj način izvučemo konja kome treba pomoć – objašnjava Iličić koji nerado govori o svim strašnim scenama kojima su on i njegovi prijatelji prisustvovali tokom spasavanja životinja.

Nakon što dobiju potrebnu pomoć i budu pregledani, najveći broj konja iz “Starog brda” ide na usvajanje. Manji broj njih koji su agresivni, bolesni ili predviđeni za rad sa decom, ostaju u azilu gde žive u krdu, u nekoj vrsti polu-slobodne okoline.

Teški dani

 

Danas, skoro godinu dana nakon zvaničnog otvaranja azil “Staro brdo” i dalje uspeva da opstane, ali uz velike poteškoće. Osim mnogo ljubavi i pažnje, konjima koji ovde borave potrebna je i finansijska sigurnost, a nju je najteže osigurati.

– Imali smo u planu razne radionice i spremali smo tri konja za besplatnu hipoterapiju  za obolelu decu ali nismo otišli dalje od toga zbog nedostatka finansija. Nemamo nijednog stalnog donatora i jedva uspevamo da prikupimo novac za najjeftiniju hranu. Nekad ni to – žali se Željko Iličić.

Drugi problem je ljudstvo.

Akciju oko azila je pokrenulo nekoliko  ljudi, ali pošto je odziv za pomoć bio jako slab, više ne uspevamo da izdržimo silu obaveza, a jako malo ljudi se javlja da pomogne. Nijedna funkcija u azilu nije plaćena nego smo svi volonteri što jako otežava stvar. Iz tog razloga više ni ne primamo posete jer nema ko da animira ljude i bude sa njima – ističe Iličić i dodaje da im se da pomognu nažalost često javljaju ljudi koji se predstave kao volonteri, a onda dođu da “piju kafu i slikaju se sa konjima ceo dan”.

 

Ipak, entuzijasti okupljeni u azilu ne odustaju i još uvek se nadaju boljim danima za životinje o kojima brinu.

– U toku je akcija skupljanja sredstava da do početka jeseni uspemo da obezbedimo bar jedno plaćeno radno mesto za čoveka koji bi bio neprestano tu i za zatvaranje štala koje trenutno imaju samo krovove na stubovima – objašnjava Iličić.

On i ostali volonteri iz “Starog brda” veruju da će u tome uspeti. Još jednu zimu u blatu do kolena, bez dobrog zaklona, hrane i pomoći ostalih konji iz azila ne bi podneli.