Novi model za nabavku lekova bi mogao da ugrozi, posebno hronične bolesnike, koji će u tom slučaju morati da medikamente, koje su do sda dobijali na recept, plaćaju.
Ukoliko Srbija prihvati predlog Svetske banke, lekovi koji se izdaju na recept, o trošku osiguranja, nabavljaće se, umesto po zaštićenom imenu, što je sada slučaj, po generičkom nazivu. To znači da bi pacijentima bio dostupan samo određeni lek iz grupe koja se koristi za lečenje nekog oboljenja, a ne više njih, kao do sada.
Novi model nabavke lekova, prema projekciji Svetske banke, omogućio bi uštedu od 50 miliona evra godišnje, ali u udruženjima pacijenata, i među lekarima, postoji strah da bi se time značajno suzila mogućnost izbora terapije. Najviše ih plaši da bi pacijenti u tom slučaju o trošku osiguranja mogli da dobiju uglavnom samo jedan lek za svoju bolest, dok bi generičke paralele, odnosno lekove drugih proizvođača istog hemijskog sastava, ali drugačijeg naziva, morali da kupuju.
U Ministarstvu zdravlja tvrde da razloga za paniku nema i da će odluka o eventualnoj promeni načina nabavke lekova na recept biti doneta tek kada se razmotre sve prednosti i mogući nedostaci novog modela.
– Ono što bude povoljnije za državu, to će se primenjivati. Ali su bitni i sigurnost i kvalitet, kao i da građani u svakom momentu znaju da imaju lekove. U pitanju su isti lekovi i da će razlika biti samo u nazivu, a sastav je isti, zato se i zove generički lek. Odluku nećemo doneti preko noći, i nećemo sebe dovesti u situaciju da posle imamo problema sa obezbeđivanjem lekova – kaže ministar Zlatibor Lončar.
Model nabavke koji predlaže Svetska banka podrazumeva uvođenje centralizovane javne nabavke lekova na recept po generičkom nazivu INN (međunarodni nezaštićeni naziv leka ili naziv leka po sastavu) za lekove sa A liste koji se u potpunosti izdaju o trošku osiguranja, uz participaciju od 50 dinara po kutiji, i sa A1 liste, za koje postoji procentualno učešće u ceni leka od 10 do 90 odsto. Lekovi bi se nabavljali na tenderu, po kriterijumu najniže cene.
Predsednica Odbora Udruženja za farmaceutsku i medicinsku privredu PKS Sanda Savić, na skupu “Zdravstvena politika i javne nabavke lekova na recept – analiza rizika i efekata nabavke po INN-u”, ukazala je na zaključak istraživanja konsultantske kuće “Ernst i Jang” koje je pokazalo da bi uvođenjem INN tendera država mogla da uštedi oko četiri milijarde dinara tokom prve godine, ali bi kasniji gubici kao posledica svih negativnih efekata gotovo u celosti poništili ostvarenu uštedu.
Prelazak na nabavku lekova po INN, prema mišljenju profesorke Milice Prostran sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, mogao bi da izazove povredu prava pacijenata na izbor lekova i da ograniči terapijske opcije koje su lekarima na raspolaganju.
– U praksi, to bi značilo da vam lek proizvođača koji godinama koristite, ukoliko ne pobedi na INN tenderu, više ne bi bio dostupan o trošku zdravstvenog osiguranja. Učestala promena lekova je rizična, posebno za pacijente s kardiovaskularnim bolestima, ali isto tako i za one s hroničnim opstruktivnim bolestima pluća, psihijatrijske pacijente, kao i sve druge hronične bolesnike kod kojih se na taj način povećavaju izgledi za dodatne komplikacije, a samim tim i troškovi lečenja – upozorava prof. Prostran.
MOĆ NAVIKE
PROFESORKA dr Vesna Stojanov, načelnica Centra za hipertenziju KCS, ukazuje na to da savremeni način lečenja zahteva individualni pristup pacijentu.
– Svaki pacijent treba da dobije kombinaciju lekova koja mu najviše odgovara. Hronični bolesnici su uglavnom stariji pacijenti koji su već navikli na uzimanje određenih lekova i svaka promena kod njih izaziva nelagodnost, strah i teže prihvatanje – kaže ona.
