Početkom aprila na adrese građana Srbije stići će nova rešenja za porez na imovinu uvećana za 20 do 80 odsto. Najveća promena biće u Beogradu - i do 80 odsto, u zavisnosti od dela grada.
Očekivanja su da će nekretnine na periferiji biti oporezovane do 30 odsto, dok će najviše morati da izdvoje oni u centralnim zonama. U Novom Sadu, gde sada umesto četiri postoji pet zona, porez za stanove u centru biće dva i po puta veći nego na periferiji grada. Lokalne samouprave u Novom Sadu dozvolile su maksimalno povećanje do 20 odsto. Slično je i širom Srbije. U Nišu povećanje poreza na imovinu biće 25 odsto, u Užicu 15 odsto, Subotici sedam odsto, a u Kragujevcu će veći iznosi na rešenjima za plaćanje poreza biti 35 odsto.
Osnov za porez je isključivo tržišna vrednost stana, koja se određuje na osnovu najmanje tri prodaje sličnih stanova na toj teritoriji prodavanih prethodne godine. U slučaju da ih nije bilo, koriste se podaci o prodatim stanovima iz susednog mesta. Takođe, na visinu poreza utiče i stanje građevine, koliko je stara, način gradnje, opremljenost, ali i blizina najvažnijih infrastrukturnih objekata, kao što je udaljenost prevoza, škole, vrtića, doma zdravlja…
– Ekonomska politika u kojoj se povećava namet na imovinu, a eventualno smanjuju nameti na rad je poželjna, tako da je povećanje tog poreza ekonomski racionalno – kaže za “24 Sata” ekonomista Goran Nikolić.
S druge strane, građanima je ovaj namet udar na kućne finansije. Inače, kako je ranije ukazivano, veliki problem je taj što iako su od 2006. do 2011. godine prihodi gradova i opština od poreza realno porasli za 46 odsto, procenuje se da je van evidencije oko 22 odsto kuća i 15 odsto poslovnog prostora.
