Mesec maj proglašen je mesecom podizanja svesti o postporođajnoj depresiji, a mama Keti Di Vićenco odlučila je da više ne ćuti o teškom stanju s kojim se suočava od kada je na svet donela dvoje dece. Ovo je njeno iskustvo koje bi svako od nas trebalo da pročita...
Postporođajna depresija je tema o kojoj malo ko govori, a najveći razlog za to je taj što većina žena ne može ili ne želi da prizna i zato što su svesne da će ih okolina najverovatnije osuditi ako priznaju.
Na sreću, sve je više onih koje su skupile hrabrost i odlučile da svoju priču podele s javnošću, a među njima je i mama dvoje mališana Keti Di Vićenco.
Naime, ona je nedavno Fejsbuk profilu objavila dve fotografije koje najbolje opisuju kako izgleda borba s postporođajnom depresijom, a uz fotografije je ispričala i svoju priču, koju vam mi prenosimo u celosti:
Velike su šanse da se trenutno ne osećate baš najbolje (verujte mi, ni ja). Međutim, izazivam vas da se otrgnete od neprijatnosti koju je društvo pripisalo postporođajnoj depresiji i pročitate šta imam da vam kažem.
Mesec maj je proglašen mesecom podizanja svesti o postporođajnoj depresiji, a kao neko kome je dijagnostikovana postporođajna depresija, anksioznost, kao i opsesivno-kompulsivni poremećaj, mislim da je vreme da pokažem kako to zaista izgleda.
Istina je da obe ove fotografije prikazuju moj život, ali u zavisnosti od toga kakav mi je dan. Međutim, uvek bih izabrala da podelim samo jednu od tih strana i u tome je problem. Jedina stvar gora od svih ovih stanja je to što svakodnevno moram da se pretvaram da je sve u redu, kako ljudima ne bi bilo neprijatno. Mislim da će ljudi pomisliti da sam slaba, luda, grozna majka i hiljadu drugih stvari u koje me moj um ubeđuje, a znam da nisam sama u svemu tome.
Moramo da prestanemo da mislimo da je postporođajni period euforično stanje, jer nije. Trebalo bi novopečene roditelje drugačije, iskrenije da pitamo kako su. Kada nekoga pitate – “I kako ide?”, očekivani odgovor je gotovo uvek – “Sve je super”. Moramo da naučimo da prepoznamo znakove, simptome, rizične faktore i plan podrške za one koji se bore sa ovim postporođajnim stanjem.
Moramo da razbijemo stigmu i prekinuti tišinu tako što ćemo deliti svoje priče i iskustva i pokazati drugima da nisu sami. Ako se borite sa postporođajnom depresijom, molim vas podelite svoju priču ili stavite srce u komentar. Pokažimo drugima da ne moraju da pate u tišini.
U slučaju da vam to niko nije rekao – odlično radite svoj posao. Voljeni ste i poštovani. Niste sami. I znam da je neverovatno teško potražiti pomoć, ali obećavam vam da će se isplatiti. Jer vi ste vredni toga.
Hvala mojoj dobroj prijateljici Danijel Fenits, mami koja se takođe bori s postporođajnom depresijom, što je zabečežila ove trenutke i podstakla me da ih podelim s vama.
