Odali se poroku: Ugroženi poplavom slamku spasa našli u kocki

Broj poziva na SOS telefon za odvikavanje porastao od početka prirodnih nepogoda. Kod patoloških kockara to je izgovor, a za ugrožene građane slamka spasa.

OD početka poplava u Srbiji na broj SOS telefona za odvikavanje od kockanja stiže tri puta više poziva nego inače. Koincidencija ili rezultat stresa izazvanog tako velikom prirodnom katastrofom?

– Kod patoloških kockara, odnosno zavisnika, ovako razorne poplave samo su dobar izgovor da nastave sa klađenjem, po sistemu „izgubio sam sve, daj da uložim poslednjih 200 evra i zaradim neki dinar da prehranim porodicu ili obnovim kuću” – kaže Jelena Manojlović, koordinator psihološkog tima SOS centra za „Novosti”.

Ona, međutim, upozorava i na paradoks – da se povećava broj novih kockara kojima je voda odnela sve, pa se za kocku hvataju kao za slamku spasa. Maštaju kako da ulože malo novca, a dobiju mnogo i vrate svoj život bar donekle u pređašnje stanje. U početku mnoge prati početnička sreća, pa dobijaju, ali to je na duže staze izgubljena bitka – adrenalin raste, ulozi su sve veći, a samim tim i gubici. Tako postepeno ulaze u zavisnost.

– Sve stresne situacije i kriza pogoduju porastu broja kockara, a alarmantno je što nam se obraćaju sve mlađi ljudi. Najstarija osoba uključena u program odvikavanja ima 30 godina, dok je pre nekog vremena to bilo 45. S porastom broja kockara raste i kriminal zbog dugova, ali i broj samoubistava – upozorava dalje Manojlović.

Tako se pre nepunih mesec dana zbog duga ubio mladi fudbaler iz Bača Uroš Jež, a početkom godine pozivar Prekršajnog suda u Beogradu Zoran L. je, takođe zbog dugova u kladionici, ubio majku da bi se dokopao njenog stana i lokala. Nedavno su i dva mladića pokušala da opljačkaju menjačnicu takođe da bi se „izvadili” iz minusa.

– Logično je da u ovako teškim situacijama rastu sve vrste zavisnosti, pa i kockarske. Najviše raste broj alkoholičara, jer je alkohol najdostupniji, ali i broj očajnika koji se okreću kladionicama. Kod većine dolazi do pokušaja da „amputiraju” sva negativna iskustva ili osećanja. Oni se omamljuju, otupljuju i sklanjaju od problema u kocku, kupovinu, seksualnu zavisnost – kaže psihoterapeut Aleksandra Bubera.

SOS centru se obraća sve više sportista, naročito fudbalera, koji su uvereni u dobitak jer imaju „sportsku inteligenciju”. I oni često, pod naletom adrenalina, odlaze predaleko, ulažu na sve veće kvote. Po pravilu, svi se na kraju zadužuju kod zelenaša, a centru se javljaju kada dugovi dostignu 300.000-400.000 evra. Jedan fudbaler je u momentu poziva u pomoć bio dužan 700.000 evra!

– Apel porodicama je da ne vraćaju njihove dugove, sve dok tretman ne odmakne i dok osobe ne počnu da se stabilizuju. Okruženje mora da shvati da je kocka bolest, a ne bezobrazluk – zaključuje Manojlovićeva, i kaže da je za sedam godina kroz program odvikavanja uspešno prošlo 200 zavisnika, a samo lane za pomoć se obratilo više od 1.000 ljudi.