Vreme je najvećeg hrišćanskog podviga, Velikog posta. Ovo je najveći post po dužini trajanja i najteži po tome na koji se način poštuje, ali je i najznačajniji i zove se Veliki ili Časni post, zato što je priprema za najradosniji praznik - Vaskrsenje Hristovo.
– Značaj ovog posta ogleda se u tome što su bogosluženja izmenjena u odnosu na bogosluženja tokom ostalog dela godine. Suština posta je prizivanje na pokajanje i izmirenje sa bližnjima, traje 48 dana i prestavlja najveći podvig za hrišćanina u toku te iste godine – objašnjava važnost Velikog posta Arsenije Arsenijević, starešina Vaznesenjske crkve u Beogradu.
U duhovnom smislu post oslobađa čoveka njegovih strasti i uči ga vrlinama. Naravno, za to je potrebno dosta molitve i vremena. Ali, donosi duševni mir, koji nema cenu.
Duhovni deo posta je najvažniji
– Sve svoje snage čovek treba da usresredi upravo na taj duhovni deo posta. Vernik se u postu suzdržava od hrane, ali pre svega od loših razgovora, ogovaranja, osuđivanja bližnjih, grubih i teških reči. Uči se tome da treba da traži oproštaj, ukoliko je uradio nešto što je drugoga ožalostilo, takođe da se odrekne raznih svojih slabosti i poroka. Uzdržavanje od hrane čoveku pomaže da bolje sagleda koliko je sklon alkoholu, cigaretamai sličnim porocima, jer će samo na taj način uspeti da ih suzbije – priča sveštenik i ističe da su za to potrebni vreme i molitva, ali da zahvaljujući tome čovek postaje umereniji i smireniji što mu pomaže da bolje reaguje na određene životne okolnosti.
Život treba da predstavlja svojevrstan put odricanja od zla, ljudi su ratnici koji će se na tom polju boriti protiv toga, ali i za to postoji određeno vreme.
– Ceo naš život, jeste post. Čovek, da bi živeo kako treba, mora da se uzdržava, jer se samim tim uzdržava od zla. Nećemo sve ono što nam padne na pamet ili što bismo poželeli u nekom trenutku ostvariti, jer sve to može da bude pogubno po nas, može da bude jako štetno. Upravo tome je posvećeno vreme posta, jer je čovek takav da ne može stalno da bude mobilisan, ne treba uvek da bude na ratištu, mora da ima period mira da bi taj rat imao svoj smisao – objašnjava način večite borbe protiv zla čovek čije se reči o veri duboko urezuju u pamćenje.
U danima posta, za čije vreme trajanja sa svih strana vrebaju iskušenja, postoji kratka molitva, zahvaljujući kojoj čovek može da izbegne ogrešenje. Međutim, izuzetno je važno setiti je se pravovremeno.
– Molitva koja se često govori, i koju ćete često čuti i pročitati, ukoliko budete čitali hrišćanske knjige je ‘Gospode Isuse Hriste sine božiji, pomiluj me grešnog’ ili skraćeno ‘Gospode , pomiluj me’, To je najbolji način prizivanja imena Gospodnjeg u trenutku kada čovek oseća nalete strasti. Problem u nama je što se mi te molitve u naletu strasti ne setimo, već reagujemo impulsivno. Ali, ako bismo uspeli da se kontrolišemo i da svaki put kad proključamo, izgovorimo to u sebi, vremenom, a možda i u vrlo kratkom roku čovek bi video rezultate – savetuje sve hrišćane otac Arsenije.
Iskušenja sa kojima se vernici susreću su individualna, ali pretežno su vezana za međuljudske odnose, jer je većini lakše kontrolisati telo, nego misli.
– Čoveku je lakše da posti telesno i da se odluči da danas jede jedno parče hleba, nego da odreaguje na pravi način u nekim situacijama koje su za njega bolne. Mi smo ranjeni, mi smo bolni, mi imamo neke naše komplekse, ako ćemo da pričamo savremenim jezikom – govori o iskušenjima starešina Vaznesenjske crkve.
Vera nas nikada neće izneveriti, to je jedino sigurno
Važno je da čovek bude vernik, jer su ovo teška vremena u kojima je čoveku uz pomoć manje važnih stvari dovučena pažnja u drugom pravcu i upravo zbog toga, on nema vremena za samospoznaju koja je vrlo bitna. Vera je ta koja daje snagu, koja je neophodna da bi se teški životni putevi prešli uz što manje posledica.
– Neophodno je da čovek bude u veri u u ova vremena. Ovo je vreme potpunog umnog rastrojstva čovekovog, on je danas zaluđen svim i svačim i nema vremena da se posveti sam sebi i svojoj duši. Ljudi ne vole samoću, izbegavaju je i samim tim beže od susreta sami sa sobom, a sve to uz pomoć medija. Iako taj susret čoveku može biti težak i strašan, vrlo je bitan. Vera priziva čoveka na samospoznaju i zato je ona neophodna, jer bez nje čovek ni jedno iskušenje ne može da preživi kako treba – priča otac Arsenije i dodaje da čoveka bez vere može da slomi sitnica, jer je upravo vera ta koja nam daje snagu.
Poruka vernicima
Moja poruka svim vernicima jeste da ne treba da se brinu, jer Gospod je sa nama, to je ono najvažnije. Da se iznad svega trudimo da ispunjavamo zapovesti Božije, jer će im se taj trud već ovde u ovom životu pokazati kao plodan. A, dobiće mir koji u njima ostaje celu večnost, to je ono što je najvažnije. Post je pravo vreme kad čovek može da pribegne tome.
