Marfijev zakon u praksi, svakidašnja je pojava.
Koliko puta vam se desilo da dok čekate autobus, uvek naiđe onaj drugi koji vam u tom trenutku ne treba i obrnuto? Tada se pozivate na Marfijev zakon i citrate sledeći iskaz: ”Ako išta može poći naopako, poći će!”
Marfijev zakon popularan je idiom koji označava kosmološku predodređenost izvesnosti pojave baksuznog događaja u kauzalnom nizu. U čitavoj zapadnoj kulturi je ovaj izraz veoma popularan način opisivanja situacije u kojoj je nešto neočekivano krenulo naopako.
Međutim, ”zakon” se odavno odomaćio i u Srba i kada god smo u situaciji, citiramo ga!
Zakon je dobio ime po američkom majoru Edvardu Marfiju, inženjeru koji je radio na razvoju i testiranju sedišta za katapultiranje pilota, na nečem što je ličilo na stolicu pričvrćenu za vrstu raketne dresine.
Legenda kaže da sve potiče iz američke vazduhoplovne baze Edvards u Kaliforniji, gde su se tokom Hladnog rata izvodili razni eksperimenti. Godine 1949. je izvođen projekat pod nazivom MX981 sa namerom da se ispita sposobnost ljudskog organizma da izdrži značajna ubrzanja, odnosno Ge-silu. Test je koristio dresinu na raketni pogon postavljenu na šine i hidraulične kočnice za zaustavljanje.
Početni test je izvođen sa lutkom vezanom za sedište dresine, ali je u nekim testovima učestvovao kapetan Džon Pol Stap. Tokom izvođenja testa se postavilo pitanje pouzdanosti instrumenata koji su merili sile kojima je bio izložen kapetan Stap. Marfi je predložio elektronsko merenje naprezanja na sigurnosnim kaiševima koje bi služilo kao mera sila. Marfijev pomoćnik je postavio žice i davače, a proba je urađena prvo sa šimpanzom.
Primeri Marfijevog zakona iz prakse:
– Zašto hleb uvek pada na namazanu stranu?
– Zašto uvek padne kiša kada operem auto?
– Zašto uvek pada kiša kada operem prozore?
– Zašto uvek dođe autobus kada zapalim cigaru?
– Zašto je papir koji tražim uvek na dnu poslednje fioke?
– Zašto toalet papira nestane baš kad je najveća frka?
– Svaki novi program u momentu upotrebe je već zastareo.
– Kompjuter je nepouzdan, ali su ljudi još nepouzdaniji.
– Napravi sistem koji i budala može koristiti, pa će ga samo budale i hteti koristiti.
Davači su pokazali nulte vrednosti. Postalo je jasno da je nešto pogrešno postavljeno, i ubrzo utvrđeno da su svi davači okrenuti naopako. U tom momentu, legenda tvrdi, je Marfi izgovorio sudbonosne reči. Prema jednom drugom inženjeru, koji je prisustvovao eksperimentu, Marfi je krivio za grešku asistenta govoreći: “Ako ovaj momak može išta da pokvari, pokvariće!”
Drugi, uključujući i Marfijevog sina, tvrde da je prvobitna izjava glasila: „Ako se neki posao može obaviti na dva i više načina, a samo jedan vodi u propast, biće urađen baš na taj način“.
Kako god, izraz se prvi put pojavio na konferenciji za štampu kada je kapetan Stap odgovarao na novinarsko pitanje kako to da prilikom takvih testova niko nije ozbiljno povređen. Stap je odgovorio da su ozbiljno uzeli u obzir Marfijev zakon. Potom je objasnio da to znači da su predvideli sve eventualne probleme pre testa.
Marfijev zakon se toliko infiltrirao u naše živote, da ga koristimo bukvalno uvek i svuda: na pijaci, na ulici, u kolima, na poslu, u ljubavnoj vezi, u prodavnici, dok čekamo autobus ili popravljamo bicikl.
Koje su najčešće situacije kada ga vi koristite? Podelite sa nama neku od njih…
