OVIH 12 BAKTERIJA HARAJU SVETOM I ZA NJIH NEMA LEKA: Srbija na listi ugroženih zemalja

bakterija
pixabay

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) objavila je listu na kojoj se nalazi 12 bakterija koje predstavljaju najveću pretnju čovečanstvu, jer su postale otporne na većinu antibiotika.

 

S obzirom da gube svoju snagu i otpornost, mnoge operacije, poput carskog reza, transplantacije organa, ugradnje veštačkih kukova i zglobova, pa čak i hemoterapija mogle postati opasne i smrtonosne medicinske intervencije, upozorava SZO.

 
Jedna od činjenica je i da farmaceutska industrija veoma dugo nije proizvela novi antibiotik, pa je objavljivanje ove liste ujedno i poziv farmaceutima da svoja istraživanja usmere u pravcu borbe protiv rezistencije bakterija na antiobiotike.

Takođe, navode da svih 12 bakterija u sebi imaju ugrađene mehanizme za pronalaženje novih načina za preživljavanje, a dodatna je opasnost što taj genetski materijal mogu preneti i na druge bakterije.

Bakterije koje mogu postati najveće ubice

Opasne bakterije podeljene su u tri podgrupe. Tri bakterije proglašene su najopasnijima – Pseudomonas aeruginosa, Enterobacteriaceae i Acinetobacter baumannii.

SZO navodi da je pronalaženje “ubice” ovih bakterija apsolutni prioritet. Šest ih je na listi visokog prioriteta, a to su Enterococcus faecium, Helicobacter pylori, Salmonela, Campylobacter, zlatni stafilokok i Neisseria gonorrhoeae.

U kategoriji srednjeg prioriteta za pronalazak leka nekoliko je vrsta Shigelle, Haemophilus influenzae i Streptococcus pneumoniae.

Upravo to su bakterije koje bi mogle postati najveći ubice ako se u relativno kratkom roku ne pronađu novi lekovi kojima će se moći delotvorno lečiti infekcije.

 

I u Srbiji su ove bakterije problem

Sve ove bakterije prisutne su i kod nas, usled prekomerne upotrebe antibiotika i naši građani su postali otporni na antibiotike koji se koriste u lečenju infekcija. Bakterije uspevaju da se prilagode i postanu otporne na antimikrobne lekove.

– Ova pojava dovodi do bojazni da će svet ostati bez veoma značajnih i moćnih lekova i da će se čovečanstvo suočiti sa činjenicom da će i lečenje najobičnijih infekcija biti neizvesno. U prvoj, kritičnoj grupi se nalaze bakterije koje su značajni uzročnici bolničkih infekcija (Acinetobacter baumannii, Pseudomonas aeruginosa, Klebsiella pneumoniae i Escherichia coli), dok su u druge dve grupe svrstane bakterije uzročnici infekcija izvan bolnica (crevni i respiratorni patogeni) – objašnjava prof. dr Ivana Ćirković, profesor mikrobiologije na Medicinskom fakultetu i čaln Posebne radne grupe za racionalnu upotrebu antibiotika ministarstva zdravlja.

Ona kaže da kada je reč o stopama rezistencije ovih bakterija, treba naglasiti da se ona razlikuje od zemlje do zemlje, od regiona do regiona, čak i od bolnice do bolnice.

– U Evropi, najniže stope rezistencije imaju skandinavske zemlje, Danska i Holandija, dok Srbija kao i zemlje na jugu Evrope – Španija, Portugal, Italija, Kipar, Grčka i Malta i naši susedi – Rumunija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, imaju veće stope antimikrobne rezistencije. Kao i svuda u svetu, tako i u našoj zemlji infekcije izazvane ovim rezistentnim bakterijama se leče antibioticima na koje su još uvek osetljive (rezervni antibiotici), a kod onih najtežih, kombinovana antimikrobna terapija ima odlične rezultate – tvrdi prof. dr Ćirković.

 

Naša deca više piju antibiotike nego mališani iz Evrope

Prof. dr Milica Bajčetić, profesorka Medicinskog fakulteta i članica Radne grupe za antibiotike Ministarstva zdravlja upozorava da je opsežna studija o potrošnji antibiotika u pedijatriji pokazala da se u Srbiji antibiotici troše pet puta više nego u Evropskoj uniji.

– U Srbiji se u proteklom periodu potrošnja antibiotika kretala od 1.200 do 1.500 doza na 1.000 dece, dok je u skandinavskim zemljama i zemljama centralne Evrope, potrošnja između 200 i 300 doza. Već deset godina pratimo potrošnju antibiotika kod nas i ustanovili smo da je daleko iznad obima potrošnje u svetu. Podaci o rezistenciji na antibiotike su alarmantni. Ona je kod nas povećana, a najveća je na cefalosporin. Oko 80 odsto antibiotika prepisuje se u primarnoj zdravstvenoj zaštiti i tu se generiše rezistencija. I kada pacijent dođe u neku bolnicu, on ima teži oblik oboljenja i oslabljen imunitet. To pogoduje razvoju multirezistentnih bakterija koje mogu dovesti do smrti – tvrdi prof. dr Bajčetić.

Novi vodiči za korišćenje antibiotika

U Srbiji postoj mreža mikrobioloških laboratorija i Nacionalna referentna laboratorija za praćenje i registrovanje rezistencije bakterija na antimikrobna sredstva koja je zadužena za ovaj zadatak.

Od velikog značaja je i to što je Ministarstvo zdravlja pokrenulo niz aktivosti za kontrolu antimikrobne rezistencije, u izradi je nacionalni program, izrada novog vodiča dobre kliničke prakse za racionalnu upotrebu antibiotika, i nedavno je u saradnji sa Medicinskim fakultetom u Beogradu počeo proces dodatne edukacije lekara mikrobiologa o najvišim evropskim standardima za ispitivanje osetljivosti bakterija na antibiotike.



loading...