Nakon što su propale dve banke i što su mnogi ostali bez štednje, građani Republike Srpske platiće 28,3 miliona evra uvođenje međunarodnih standarda u bankarski sektor.
To praktično znači da je svako od nas zadužen za nešto više od 24 evra plus kamata za jačanje stabilnosti banaka, kojih u BiH trenutno ima 23 i koje su prošle godine ostvarile neto dobit od 218,6 miliona maraka. Banke u BiH su u privatnom vlasništvu, i to pretežnom stranom vlasništvu.
Reč je o kreditu koje su vlasti u RS i FBiH prihvatile od Svetske banke u ukupnom iznosu od 56,6 miliona evra. Pola ide Srpskoj, a pola Federaciji BiH.
Osim uvođenja standarda u komercijalne banke, novac će da posluži i za jačanje upravljanja razvojnim bankama u RS i FBiH – Investiciono-razvojna banka RS i Razvojna banka FBiH.
Sumnje
Mnogi sumnjaju i da se iza ovoga krije dokapitalizacija nekih banaka u BiH koje imaju poteškoća u poslovanju, ali u Svetskoj banci to negiraju.
– Zajam neće biti korišten za dokapitalizaciju poslovnih banaka, niti bilo kakvu drugu finansijsku pomoć bankarskom sektoru. Projekat se fokusira na jačanje sveukupnog regulatornog i nadzornog okvira – tvrde za „EuroBlic“ u Svetskoj banci.
Kako kažu, operacija se odnosi na prevazilaženje slabosti otkrivenih Programom procene finansijskog sektora u 2014, uključujući potrebu za jačanje regulacije i nadzora nad bankama uz rešavanje osetljivosti bankarskog sektora, uspostavljanje novog okvira za restruktuisanje banaka i jačanje upravljanja i poslovanja entiteskih razvojnih banaka.
– Projekat je specifično prilagođen da se osigura da aktivnosti predložene za bankarski sektor budu u potpunosti harmonizovane između entiteta, stvarajući jedinstveno okruženje za poslovanje bankarskog sektora – kažu u Svetskoj banci u kojoj nam nisu odgovorili koje slabosti u poslovanju banaka su uočene.
Za građane nema finansijske krize
Na pitanje zašto poreski obveznici moraju da plaćaju uvođenje standarda u privatne banke, u Svetskoj banci se pozivaju na finansijsku krizu.
– Tada su uspostavljeni međunarodni principi restruktuisanja sistemskih banaka. Ključni atributi efektivnog režima restruktuisanja finansijskih institucija, koje je objavio Odbor za finansijsku stabilnost, od ključnog su značaja za rešavanje moralnog hazarda i sistemskih rizika koji se odnose na institucije koje su prevelike ili presložene i međusobno povezane, da bi se dopustilo da propadnu. Ono što vredi za složene sistemski značajne finansijske institucije na međunarodnom planu vredi i za velike igrače u zemlji, pod različitim uslovima – navode u Svetskoj banci.
Ministar finansija RS Zoran Tegeltija tvrdi da će ovaj kredit da doprinese očuvanju stabilnosti finansijskog sektora, kao ključnog uslova makrofinansijske stabilnosti zemlje. Dodao je da je jedan od razvojnih ciljeva ovog projekta i jačanje upravljanja razvojnih banaka u RS i FBiH.
– Nijedna marka neće da završi u bankama, već direktno u budžetu. Restruktuisanje bankarskog sektora je neophodno, kao što se radi u celoj Evropi – uverava Tegeltija.
On je naveo da supervizori banaka moraju delovati potpuno nezavisno, te da ne postoji ministar finansija i premijer koji može uticati na njihov rad.
U Republici Srpskoj ima osam poslovnih banaka u kojima je zaposleno oko 3.000 radnika.
U dve banke, Bobar i Banci Srpske, pokrenut je stečaj zbog propasti iako je u njih u nekoliko navrata “upumpano” nekoliko desetina miliona maraka iz budžeta RS.
ABFBiH: Mi nećemo trošiti pare
Agencija za bankarstvo FBiH saopštila je da oni i banke sa sedištem u FBiH nisu korisnici kredita Svetske banke, te da je cilj projekta pružanje tehničke pomoći BiH pri unapređenju kapaciteta za regulaciju, superviziju i restrukturiranje banaka, kao i jačanje rukovođenja nad entitetskim razvojnim bankama.
– Bankarski sektor FBiH je dostigao zavidan nivo i predstavlja najrazvijeniji i najsnažniji deo finansijskog i ukupnog ekonomskog sistema FBiH – navode u Agenciji.
