Od formiranja desetog skupštinskog saziva 16. aprila, pa sve do poslednjeg dana u 2014. godini, od aktuelnih 250 narodnih poslanika koji sede u stolicama Skupštine Srbije i odlučuju o našoj sudbini, zaključuju i debatuju o važnim temama, čak 31 poslanik nijednom se nije javio za reč. Ali, među njima nije Vladimir Pavićević, zamenik predsednika Nove stranke.

– Kada bi se svaki narodni poslanik pripremao za sednice Narodne skupštine, imali bismo kvalitetnu raspravu, ali i mnogo bolje uslove za život naših građana. Skupština definiše pravila, usvaja zakone, tu se definišu i standardi. Odraz ukupnog delanja pre svega izvršne, ali i zakonodavne grane vlasti, jeste beda u kojoj se nalazimo. Trebalo bi da delamo odgovornije, više i bolje – kaže za Dnevno.rs Vladimir Pavićević, zamenik predsednika Nove stranke i jedan od trojice poslanika čiji se taster “usijao” na skupštinskim sednicama.

Pavićević, docent na Fakultetu političkih nauka, neskromno objašnjava kako izgleda jedna njegova priprema za učestvovanje u poslaničkim raspravama.

– Pripremam se za svaku tačku dnevnog reda. Obično prvo pročitam obrazloženje predlagača zašto treba da bude usvojen predlog zakona, a potom čitam sadržinu predloga. Zatim se konsultujem sa članovima Saveta Nove stranke, koji čine stručni ljudi u odgovarajućim sektorima i zajedno pripremamo amandmane. Pokušavam da se za svaku skupštinsku sednicu ozbiljno pripremim. Velika je šteta što najveći broj predloga zakona Vlada u Skupštinu šalje po hitnom postupku, tako da se često dešava da imamo malo vremena za pripremu i analizu. Primetio sam da neki narodni poslanici nisu posvećeni radu u Skupštini i to pripisujem teškoj neodgovornosti i nerazumevanju značaja koji Narodna skupština ima u našem ustavnom sistemu – mišljenja je on.

Iako je Skupština mesto gde bi trebalo da se susreću različiti interesi i mišljenja, sistemi ideja i pogledi na svet, pojedinci očigledno svoj posao ne rade valjano ili se samo tako ponašaju.

– Na osnovu iskustva u Skupštini u 2014. godini, mislim da ljudi koji rade u skupštinskim službama veoma dobro obavljaju svoj posao. Postoje narodni poslanici koji se ponašaju neprimereno, ponekad kao da ne znaju gde se nalaze. Smatram da pojedini predsedavajući povremeno vređaju opozicione narodne poslanike i sami krše red i Poslovnik Narodne skupštine. Mislim da je sve jasnije da smo u ovoj naprednjačkoj eri izloženi jednom strašnom udaru na parlamentarizam. Mislim da smo izloženi pokušajima dokidanja ostataka parlamentarima i vladavine prava. Odjek tog zvona jeste uznemirujući i sigurno predstavlja poziv na ozbiljniju borbu kako bi se zaštitila naša parlamentarna demokratija – iscrpno odgovara docent na FPN.

 

Pavićević se, prema istraživanju, trenutno nalazi na drugom mestu po broju javljanja na sednicama. Zanimalo nas je koji je to trenutak kada se i on naljutio i “ispao iz koloseka”.

– Ozbiljno sam se naljutio kad mi je neopravdano i nepravično izrečena opomena na jednoj sednici. To je slika kažnjavanja poslanika zato što se bori za dostojanstvo Narodne skupštine. Ta slika me je automatski asocirala na dijagnozu našeg stanja koju je dala Vesna Pešić. Tako je i nazvala svoju knjigu “Divlje društvo” – prepričava on.

 

Bivši i sadašnji studenti Fakulteta političkih nauka, koji su prisustvovali Pavićevićevim predavanjima i vežbama, govorili su za naš portal i otkrili nam da već u prvoj godini naučite kako izgleda pravo debatovanje.

– Obožavala sam da prisustvujem njegovim vežbama. Način na koji on govori o određenoj temi ne može da ne bude shavtljiv. Sećam se da nas je jednom vodio i na Kalemegdan gde smo imali debatu u prirodi. On čini da se oslobodiš svake treme i, što je najvažnije, izraziš svoje mišljenje – kaže diplomirana novinarka Aleksandra B. (27).

Pavićević dodaje da je za studente FPN najvažnije “da se na vreme uče debatovanju, praktikovanju javnog nastupa i izlaganja”.

– U okviru programa vežbi na našim predmetima imaju mogućnost učestvovanja u polemikama i razgovorima koji dolikuju akademskoj zajednici. Kada je reč o parlamentarnoj praksi, mislim da bi skupštinska sednica trebalo da bude zasnovana na poštovanju procedura i Poslovnika, sa usmerenošću ka argumentovanoj raspravi bez međusobnih pretnji i optužbi, u duhu parlamentarizma i poštovanja vladavine prava – navodi on.

 

Zbog politike odlazi sa fakulteta

Kada je reč o radu na FPN, teška srca moram da kažem da od marta neću biti angažovan na FPN, jer nije moguće ozbiljno obavljati dva posla istovremeno.

 

Do kraja decembra 2014. godine usvojeno je 146 zakona , od koji je 105 bilo po hitnom postupku.

Najaktivniji u raspravama u Narodnoj skupštini bio je Zoran Babić iz Srpske napredne stranke, na drugom mestu je Vladimir Pavićević, dok je na trećem njegov kolega i predsednik Nove stranke Zoran Živković.



loading...